Александар I Павлович

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Александар I Павлович
Александар I
Датум рођења	23. децембар 1777.
Место рођења	Санкт Петербург (Руска Империја)
Датум смрти	1. децембар 1825.
Место смрти	Таганрог (Руска Империја)
Титула	Император Русије, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период	1801 — 1825.
Претходник/ци	Павле I Петрович
Наследник/ци	Николај I Павлович
Порекло и породица
Династија	Романови
Отац	Павле I Петрович, руски император
Мајка	Марија Фјодоровна

Александар I Павлович (рус. Александр I Павлович; 23. децембар 1777 — 1. децембар 1825) је био руски император који је током своје владавине (1801 — 1825) проширио територију Русије.

После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Османског царства и помагао српским устаницима.

На престолу га је наследио млађи брат Николај I Павлович.

Унутрашња политика

За више информација погледајте чланак Реформе Александра I Павловича

Ширење Руске Империје

Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са Шведском краљевином, Русија је 1809. припојила Финску. Три године касније, припојена је Бесарабија, док су на конгресу великих сила у Бечу Русији додељени источни и централни делови данашње Пољске. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља (Грузија 1801-1815, Јерменија и Азербејџан 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа.

Претходник: Павле I Петрович	Руски императори (1801 — 1825)	Наследник: Николај I Павлович
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Александар I Павлович

Овај незавршени чланак Александар I Павлович је везан за владаре. Користећи правила Википедије, можете га проширити.

Литература

• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.