Александар I Павлович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар I Павлович

Александар I
Александар I

Датум рођења 23. децембар 1777.
Место рођења Санкт Петербург (Руска Империја)
Датум смрти 1. децембар 1825.
Место смрти Таганрог (Руска Империја)
Титула Император Русије, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период 18011825.
Претходник/ци Павле I Петрович
Наследник/ци Николај I Павлович
Порекло и породица
Династија Романови
Отац Павле I Петрович, руски император
Мајка Марија Фјодоровна

Александар I Павлович (рус. Александр I Павлович; Санкт Петербург, 23. децембар 1777Таганрог, 1. децембар 1825) је био руски император који је током своје владавине (1801—1825) проширио територију Русије.

После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Османског царства и помагао српским устаницима.

На престолу га је наследио млађи брат Николај I Павлович.

Унутрашња политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Реформе Александра I Павловича

Ширење Руске Империје[уреди]

Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са Шведском краљевином, Русија је 1809. припојила Финску. Три године касније, припојена је Бесарабија, док су на конгресу великих сила у Бечу Русији додељени источни и централни делови данашње Пољске. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља (Грузија 1801-1815, Јерменија и Азербејџан 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Павле I Петрович
Coat of Arms of Russian Empire.svg
Руски императори

(18011825)

Наследник:
Николај I Павлович
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}