Алекса Ивић
| Алекса Ивић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 23. децембар 1881. |
| Место рођења: | Буђановци (Аустроугарска) |
| Датум смрти: | 23. новембар 1948. |
| Место смрти: | Београд (ФНРЈ) |
Алекса Ивић (Буђановци, 23. децембар 1881 — Београд, 23. новембар 1948) је био српски историчар и професор на Правном факултету у Суботици (који је у то време био испостава Правног факултета Универзитета у Београду). Историју и славистику студирао у Бечу код познатих стручњака Ватрослава Јагића и Константина Јиричека. Докторирао 1905. године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година. Године 1910. изабран је за заступника (посланика) у Хрватском сабору, те исте године одлази у Загреб. Од 1912. године ради у Земаљском архиву у Загребу. После Првог светског рата предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици. Исказао се као предан архивски истраживач и историчар Срба у Хабзбуршкој монархији. Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело Историја Срба у Војводини, објављено 1929. године.
Важнији радови:
- Сеоба Срба у Хрватску и Славонију, прилог испитивању српске прошлости током 18. и 17. века, Сремски Карловци 1909.
- Аустрија према устанку Срба под Милошем Обреновићем, Загреб 1917.
- О српском и хрватском имену, Београд 1922.
- Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра, Београд 1926.
- Родословне таблице српских династија и властеле, Нови Сад 1928.
- Историја Срба у Војводини, Нови Сад 1929.
Литература:
- Енциклопедија Југославије, четврти том Хил-Југос (1960. год.), чланак написао Јован М. Милићевић.
- Електронски каталог Народне библиотеке Србије.
- Мала Енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
Његов син је лингвиста Павле Ивић.
[уреди] Спољашње везе
