Хрватски сабор

Из Википедија

Координате: 45° 48′ 58″ СГ Ш, 15° 58′ 26″ ИГД

Зграда Сабора у Загребу

Хрватски сабор (до 1990. године - Сабор Хрватске) је представничко тело грађана Хрватске и носилац законодавне власти у Републици Хрватској. Хрватски сабор је једнодомно законодавно тело (парламент) с најмање 100, а највише 160 заступника. Заступници се бирају на темељу општег и једнаког бирачког права на непосредним изборма тајним гласањем, на раздобље од четири године.

Према Уставу Републике Хрватске, Сабор сваке године заседа током два раздобља:

Изван раздобља редовног заседања, Сабор може заседати и ванредно на захтев Председника Републике, Владе или већине заступника. Председник Хрватскога сабора може уз претходно прибављено мишљење клубова заступника парламентарних странака, сазвати Хрватски сабор на ванредно заседање.

Садржај

1 Историја Хрватског сабора

[уреди] Историја Хрватског сабора

Заседање Сабора 1848. године (Драгутин Вајнгертнер)

[уреди] Народни Сабор 1944-1947

Након 1918.године.Сабор је по први пут сазван 1942. године. Током ове године Сабор се састао три пута, сазивао га је Анте Павелић, усташки владар Харватске (НДХ) успостављен вољом Немачке и Италије. 10. априла 1941. године иако је у раду тадашњег сабора учествовало 150 од 207 позваних особа (изабраних на изборима 1938. године, чланови Хрватске странке права, усташки челници и представници Немачког Рајхстага - парламента). Сабор је требало да буде само позорница за проглашавање политике НДХ. Без стварне власти коју је у целости имао Анте Павелић. Рад Сабора у раздобљу НДХ угасио се исте године које је и сазван након двадесетогодишњице странке 1942. године.

За време Другог светског рата на подручију Хрватске под контролом антифашистичког покрета, антифашистичког већа НОБ-а (ЗАВНОХ) обављало је законодавну и извршну власт. Током 1945. године ЗАВНОХ почиње издавати законске акте. Потом се састаје на своме четвртом заседању у саборници на Марковом тргу у Загребу. Тога дана доноси закон о промени свога имена у Народни сабор Хрватске, да би нагласио историјски континуитет хрватског законодавног тела као представника државног суверенитета Хрватске

[уреди] Сабор Хрватске од 1947. до 1990.

Први Устав Народне Републике Хрватске 1947. године дефинисао је Сабор као једнодомно врховно тело државне власти. Након тога, устројство и структура Сабора често су мењани. Тако се Уставним законом из 1953.године Сабор састојао од два дома: Републичког већа и Већа произвођача. Уставом Социјалистичке Републике Хрватске из 1963. године чинило га је пет већа, Републичког, Привредног, Просветно-културног, Социјално-здравственог и Организационог-политичког. Уставним амадманима из 1971. године проширен је круг права и дужности Републике Хрватске унутар федерације, па је исте године основано и Председништво Сабора Социјалистичке Републике Хрватске као ново тело власти које поред осталог представља Републику Хрватску у иностранству.

Устав из 1974. годнне Сабор одређује као „орган друштвеног самоуправљања и највиши орган власти“. Сабор је тада имао три већа: Већа удруженог рада са 160 заступника, Већа општина коме је свака општина и заједница општина имала по једног делегата, те Друштвено-политичко веће са 80 заступника. Иако је у раздобљу од 1947. до 1990. године у свим уставним тековинама означаван је као највише тело државне власти. Сабор то практично није ни био, него је стварна власт тадашњег једнопартиског система била концентрисана у Централни комитет (Комунистичке партије) Савеза комуниста Хрватске и СК Југославије.

[уреди] Данас

Први демократски вишестраначки избори у Републици Хрватској спроведени су 1990. године. На темељу Устава из исте године Сабор има два дома - Заступнички и Жупанијски дом. Сабор је још до 1992. године задржао састав од пре дефинисања три већа, а 1993. године успостављен је жупањски дом као регионално представнички орган у којем је с по три заступника била представљена свака жупанија. Сабор до данас мења назив још два пута: 1997. године Хрватски државни сабор, а 2002. године у Хрватски сабор. Уставним променама 2001. године укинут је Жупанијски дом, а Сабор постаје једнодоман.

[уреди] Садашњи сазив, након избора 2007.

Расподела мандата

За више информација погледајте Шести сазив Хрватског сабора.

Садашњи сазив Хрватског сабора изабран је на изборима одржаним 25. новембра 2007. године. На тим изборима, изабрана су 153 заступника, а изборне листе су добиле следећи број мандата:

Изборна листа	Мандата
Хрватска демократска заједница	66
Социјалдемократска партија Хрватске	56
Хрватска сељачка странка – Хрватска социјално-либерална странка	8
Хрватска народна странка - либерални демократи	7
Хрватски демократски савез Славоније и Барање	3
Истарски демократски сабор	3
Хрватска странка умировљеника	1
Хрватска странка права	1
кандидати националних мањина	8