Анита Екберг

С Википедије, слободне енциклопедије
Анита Екберг
Анита Екберг 1956. године
Датум рођења(1931-09-29)29. септембар 1931.
Место рођењаМалмеШведска
Датум смрти11. јануар 2015.(2015-01-11) (83 год.)
Место смртиРимИталија
СупружникЕнтони Стил, Рик Ван Нутер
РодитељиГустав Фредрик Екберг

Керстин Анита Мариан Екберг (29. септембар 193111. јануар 2015) била је шведско-италијанска глумица и модел, најпознатија по својим улогама у шездесетим годинама. Екбергова је радила у Италији, која од 1964. године постаје стално мјесто њеног боравка.

Биографија[уреди | уреди извор]

Анита Екберг је рођена 29. септембра 1931. године у Малмеу, Сканија (регија у Шведској), као шесто од осморо дјеце Густава Фридрика Екберга. У раним тинејџерским годинама радила је као модел. На наговарање мајке пријављује се 1950. године за Мис Малмеа у свом родном граду, а затим и за Мис Шведске, на коме побјеђује. Следеће године одлази на такмичење за Miss Universe у Сједињеним Америчким Државама. Иако није побиједила, то такмичење јој као једној од финалних учесница доноси уговор са Universal Studiosom.

Каријера[уреди | уреди извор]

Када је отишла у Америку, врло мало је знала енглески језик, али је свеједно добијала лекције у драми, дикцији, јахању, плесу и мачевању. у Америци се састаје са Хауардом Хјузом, филмским продуцентом, који је предложио да промјени нос, зубе и презиме за које је сматрао да се исувише тешко изговара. Она је то задње, наиме, одбила сматрајући да ако неким случајем постане позната људи ће научити да изговарају, а уколико не, то неће ни бити важно. 1953. године појављује се накратко у неколико филмова, углавном непотписана на филмским шпицама. Прије велике свјетске славе, играла је доста мањих улога у филмовима као што су Artists and Models (1955), Hollywood or Bust (1956), а 1955. године је добила Златни глобус за глумицу која највише обећава за мању улогу Кинескиње у авантуристичком филму Blood Alley. Прву главну улогу добија у филму Back from Eternity (1956), те до краја педесетих глуми у разноразним филмовима, од којих ниједан, нажалост, не доспијева до шире публике: Interpol (1957), Valerie (1957), Paris Holiday (1958), Screaming Mimi (1958) i Nel segno di Roma (1959) Преокрет у њеном животу представља филм La dolce vita (1960) Федерика Фелинија. Она упечатљиво игра улогу Силвије и сцена код римске фонтане Треве постаје једна од најзапаженијих холивудских сцена. После тог филма долазе остали који само повећавају њену славу. Из задњег дијела каријере најзанимљивији су S+H+E: Security Hazards Expert (1980), Bigasa Lune Bámbola (1996) и Le nain rouge (1998). Службено се повлачи из каријере 2002. године након телевизијске серије.

Приватни живот и смрт[уреди | уреди извор]

Била је удата за британског глумца Ентонијем Стилом, са којим је брак трајао свега три године, од 1956—1959. године. Од 1963-1975 била је у браку са Риком Ван Нутером. Такође је била у романтичној вези са многим познатим особама као што су Френк Синатра, Гери Купер, Ерол Флин итд. Анита Екберг умире 11. јануара 2015. године у Риму, у доби од 83. године. Њена сахрана била је 14. јануара 2015. године, након чега је кремирана.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Филм
1953. The Mississippi Gambler
1953. Abbott and Costello Go to Mars
1953. Take Me to Town
1953. The Golden Blade
1955. Blood Alley
1955. Artists and Models
1956. War and Peace
1956. Back from Eternity
1956. Hollywood or Bust
1956. Man in the Vault
1956. Zarak
1957. Interpol
1957. Valerie
1958. Paris Holiday
1958. Screaming Mimi
1958. The Man Inside
1959. Nel segno di Roma
1960. La dolce vita
1960. Apocalisse sul fiume giallo
1960. Le tre eccetera del colonnello
1960. Anonima cocottes
1961. A porte chiuse
1961. I mongoli
1962. Boccaccio '70
1963. Call Me Bwana
1963. 4 for Texas
1964. Bianco, rosso, giallo, rosa
1965. The Alphabet Murders
1965. Das Liebeskarussell
1966. Come imparai ad amare le donne
1966. Way... Way Out
1966. Scusi, lei è favorevole o contrario?
1967. Il cobra
1967. La sfinge d'oro
1967. Woman Times Seven
1968. Crónica de un atraco
1969. If It's Tuesday, This Must Be Belgium
1969. Malenka
1969. Un sudario a la medida
1969. Blonde Köder für den Mörder
1970. Quella chiara notte d'ottobre
1970. Il divorzio
1970. Il debito coniugale
1972. Northeast of Seoul
1972. Casa d'appuntamento
1972. La lunga cavalcata della vendetta
1975. Das Tal der tanzenden Witwen
1979. Suor Omicidi
1982. Cicciabomba
1986. Dolce pelle di Angela
1991. Il conte Max
1992. Cattive ragazze
1992. Ambrogio
1996. Bámbola
1996. Le nain rouge

Спољашње везе[уреди | уреди извор]