Антиох I

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сребрењак Антиоха I. На грчком пише ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΑΝΤΙΟΧΟΥ (краљ Антиох).


Антиох I Сотер (324/323. п. н. е. -261. п. н. е. ) био је цар Селеукидског царства. Владао је од 282. п. н. е. -261. п. н. е. .

Садржај

[уреди] Тешко одржање великог царства и победа над Галима

Када му је убијен отац Селеук 281. п. н. е. , пред њим се нашао тежак задатак одржања великог царства. Одмах избија побуна у Сирији. Антиох одустаје од освајања Македоније и Грчке. Са Птолемејем II склапа мировни споразум. У Малој Азији није успевао да покори Битинију или Кападокију. Суочио се са инвазијом келтских Гала на Малу Азију 278. п. н. е. , али у борбама са њима побеђује па је прозван Сотер ("спасилац" ).

[уреди] Стални сукоби са Египтом због Сирије

При крају 275. п. н. е. поново се отвара стари проблем Сирије, тачније долине Бека. То је стална спорна тачка између Птолемејида и Селеукида још од поделе 301. п. н. е. . Због Сирије избија Први сиријски рат. Долина Бека је остала у власти Птолемејида, али Селеукиди су наставили да полажу своје право на тај део Сирије. Рат није много мењао границе два царства, него су само градови као Дамаск и обална подручја Мале Азије мењала господаре.

[уреди] Пораз од Пергама

Око 262. п. н. е. Антиох покушава да освоји брзорастућу силу Пергам. Међутим близу Сарда је поражен 262. п. н. е. , а брзо после тога 261. п. н. е. умире. Најстаријег сина је убио због побуне, тако да га наслеђује други син Антиох II.

[уреди] Види још