Дамаск

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Дамаск арап. دمشق
Колаж слика Дамаска
Основни подаци
Држава	Сирија
Становништво
Становништво	1.834.741
Густина становништва	17.474 ст/km²
Положај
Координате	33°30′47″N 36°17′31″E
Надморска висина	690 m
Површина	105 km²
Дамаск Дамаск на мапи Сирије
Остали подаци

Дамаск (арап. (званично): دمشق Димашк, (незванично) аш-Шам الشام) је главни и други највећи град Сирије, после Алепа. Према процени из 2009. године има 1.711.000 становника.

Историја Дамаска

Дамаск пре нове ере

Римски лук у Дамаску

За Дамаск се тврди да је најстарији у континуитету настањени град света, мада се за исту титулу боре градови Библос, Јерихон и Алеп (Haleb, حلب). У хијероглифским таблицама нађеним у Египту помиње се Димашка као један од освојених градова у 15 веку п. н. е. У ископинама у дворишту Умајад џамије су пронађени предмети из трећег миленијума пре нове ере. Име Димашка се налази у архивама Елбе, а пронађено је и на таблицама у Мари (2500. п. н. е.).

За Дамаск су се водиле многобројне битке током ране историје, почев од израелског цара Давида, Асираца (732. п. н. е.), Навукодоносора (око 600. п. н. е.), преко Персијанаца (530. п. н. е.) до Александра Македонског (који је освојио град 333. п. н. е.). Грчки утицај је ослабио када су Набатејци покорили град 85. п. н. е. Римљани су ускоро протерали Набатејце (64. п. н. е.) и Сирија је постала римска провинција (Syria). Дамаск је у римско доба био веома важан град и постао је војна база армија које су се бориле против Персијанаца. Хадријан је прогласио метрополис у II веку нове ере.

Дамаск између религија

Гроб главе св. Јована Крститеља

У Дамаску је Савле од Тарса прешао у хришћанство и постао свети апостол Павле. До краја IV века нове ере већина становништва је примила хришћанство. Храм Јупитера је постао катедрала посвећена светом Јовану Крститељу, чија глава и данас лежи у гробу унутар Омеидске џамије. Са доласком ислама, Дамаск је постао важан центар као седиште Омејидског калифата (халифата), у периоду 661-750 год. Град је нагло растао и хришћанска катедрала претворена је у џамију. Када су Абасиди превладали и преселили калифат у Багдад, Дамаск је опустео.

Средњи век, турска и монголска освајања

Град су освојили Турци Селџуци (1076), након чега су га крсташи безуспешно покушали преотети 1148. године, пре него је 1154. године коначно пао у руке Нуредина („Нур ад Дин“), генерала турског порекла. Многи споменици у данашњем граду потичу из времена његовог наследника, Саладина („Салах ад Дин“), када је Дамаск био престоница уједињених Египта и Сирије.

Монголи су следећи заузели град, али су их убрзо избацили египатски Мамелуци 1260. године. Током мамелучког периода, роба из Дамаска је била позната широм света и привукла је много трговаца из Европе. Ово је водило ка другој најезди Монгола под Тамерланом, када је град опустошен, а сви уметници и научници депортовани у Самарканд. Мамелуци су се убрзо вратили и наставили изградњу града.

Са почетком четворовековне отоманске владавине градом (1516. год.) богатство Дамаска се смањује и град постаје тек мала провинцијска престоница унутар великог царства. Једина кратка пауза у отоманској владавини била је у периоду 1831-1840. године, када је град поново постао главни град египатске Сирије, под владавином Мухамеда Али Паше. Западне силе су интеревенисале у страху од колапса Османског царства, и натерале генерала Ибрахим Пашу да се повуче из Сирије.

Нови век

До 1878. бројност становништва се попела на 150000, а у граду је постојао добро изграђен транспорни систем. 1908. године град је имао мрежу трамвајског превоза и железницом је био повезан са Бејрутом и Медином. Турске и немачке снаге су користиле Дамаск као базу током Првог светског рата. Када су их победили Арапска Лига и Савезници, постављена је прва, краткотрајна Влада 1919. године. Французи су добили мандат од Лиге Народа и окупирали град и земљу у периоду 1920-1945. Сусрео их је талас незадовољства и отпора, тако да су 1925. применили и бомбардовање као метод сузбијања отпора. Потпуна независност је стечена 1946. године. када су се француске и британске трупе повукле и Дамаск је постао главни град независне државе Сирије.

Види још

• Сирија
• Блиски исток

Спољашње везе

• Град Дамаск
• Историја Дамаска
• Мапа центра Дамаска
• Интерактивна мапа Дамаска
• Syria News Wire: Вести из Дамаска
• Oldamascus.com, веб-сајт о граду Дамаску
• Колекција слика направљених 2003. године у Дамаску.

Литература

• Јоханан Ахарони (Yohanan Aharoni) и Мајкл Ави-Јонах (Michael Avi-Yonah), Мекмиланов Библијски Атлас ("The MacMillan Bible Atlas"), (1968. и 1977. од Carta Ltd.).

Главни градови у Азији

Абу Даби • Аман • Анкара • Астана • Ашхабад • Багдад • Баку • Бандар Сери Бегаван • Бангкок • Бејрут • Бишкек • Вијентијан • Дамаск • Дака • Дили • Доха • Душанбе • Исламабад • Јерусалим • Јереван • Кабул • Катманду • Куала Лумпур • Кувајт • Мале • Манама • Mанила • Маскат • Нејпјидо • Њу Делхи • Никозија • Пекинг • Пном Пен • Пјонгјанг • Ријад • Сана • Сеул • Сингапур • Сри Џајаварденепура Коте • Ташкент • Тбилиси • Техеран • Тимбу • Токио • Улан Батор • Ханој • Џакарта