Птолемеј I Сотер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Птолемеј I Сотер

Птолемеј I Сотер, биста из Лувра
Птолемеј I Сотер, биста из Лувра

Датум рођења 367. п. н. е.
Место смрти Александрија (Птолемејско краљевство)
Титула Краљ Египта
Период 305. п. н. е.-283. п. н. е.
Наследник/ци Птолемеј II
Порекло и породица
Династија Птолемејиди
Мајка Арсиноја
Супружник/ци Артакама
Таис
Еуридика
Береника I
Потомство Птолемеј II Филаделф
Арсиноја II
Филотера
Птолемеј Кераун
Мелегар
Лисандра
Птолемаида

Птолемеј I Сотер (367. п. н. е.283. п. н. е.) је био генерал Александра Македонског, који је основао династију Птолемејида. Владар је Египта (323. п. н. е.283. п. н. е.), а краљ Египта је од 305. п. н. е. Оснивач је Александријске библиотеке.

Александров пријатељ[уреди]

Био је син македонског племића и Александров пријатељ још од детињства. Постаје један од највернијих генерала Александра Македонског и његов телохранитељ. Са Александром је од првих похода, а у походима у Авганистану и Индији имао је значајну улогу.

Један од наследника (дијадоха)[уреди]

Кад је умро Александар Македонски 323. п. н. е. Птолемеј постаје сатрап Египта. Главни регент царства Пердика почиње сумњати у Птолемејеве намере. По македонским обичајима, онај ко сахрани краља полаже право да му буде наследник. Птолемеј не жели да Пердика на тај начин створи право да буде краљ, па односи Александрово тело у Мемфис. Пердика сматра да Птолемеј жели да буде краљ, и да зато краде Александрово тело.

Ствара се коалиција против Пердике, у којој су Антипатер, Антигона, Лизимах и Кратер, а Птолемеј им се придружује. Пердика врши инвазију Египта, али већ у првој бици доживљава пораз и губи 2.000 војника. Подређени официри убијају Пердику. Птолемеју нуде положај регента, што он одбија.

Нови регент Антипатер потврђује Птолемеју положај сатрапа у Египту. Њему је било битно да очува Египат као сигуран посед, а ако може да онда осигура контролу над околним подручјима: Кипром, јужном Сиријом са Јудејом и Киренаиком. Осваја Кипар 318. п. н. е.

„Птолемеј Сотер заузима Јерусалим 320. п. н. е“, минијатура Жана Фукоа из 1470—1475. године, илустрација из издања Јеврејских старина Јосифа Флавија.

Борбе против Антигона[уреди]

Када је Антигон овладао великим делом Азије Птолемеј се удружује 315. п. н. е. са Лизимахом, Селеуком и Касандром против Антигона. Птолемеј губи Сирију. Повратио је Кипар под своју власт 313. п. н. е.. У бици код Газе 312. п. н. е. Птолемеј и Селеук побеђују Антигоновог сина Деметрија Полиоркета. Птолемеј тиме осваја Сирију, али за неколико месеци је напушта када Деметрије Полиоркет побеђује Птолемејевог генерала. Успоставља се мир 311. п. н. е.. У Македонији убијају сина Александра Македонског, Александра IV. Тиме сатрапија Египат остаје дефинитивно у Птолемејеву власништву.

Рат се наставља 310. п. н. е.. Птолемеј осваја неке обалске градове Ликије и Карије од Антигона. У Грчкој осваја Коринт, Сикион и Мегару 308. п. н. е.. Деметрије Полиоркет напада Кипар 306. п. н. е. и побеђује Птолемејовог брата у бици код Саламине на Кипру 306. п. н. е.. Птолемеј тиме губи Кипар. Антигон неуспешно покушава са инвазијом Египта 306. п. н. е.. После тога Птолемеј више не изводи походе против Антигона, сем велике помоћи, коју шаље опседнутом Родосу (305-304. п. н. е.). На Родосу одржавају свечаности, којима славе Птолемеја као Сотера ("спасиоца").

Новац који показује Птолемеја I

Поново се прави коалиција против Антигона 302. п. н. е. и Птолемеј улази у коалицију и врши инвазију Сирије, док је Антигон био заузет борбама са Лизимахом у Малој Азији. Кад је чуо да је Антигон победио у једној бици Птолемеј напушта Сирију. Али на вест да су Лизимах и Селеук победили и погубили Антигона у бици код Ипса 301. п. н. е., Птолемеј окупира Сирију по четврти пут.

После битке код Ипса[уреди]

Други чланови коалиције против Антигона додељују Сирију Селеуку, а следећих сто година питање власти над Јудејом производило је сталне ратове Селеукида и Птолемејида. Птолемеј је изгубио оно што је имао у Грчкој, али поново заузима Кипар 295/294. п. н. е. Киренаику после неколико устанака подвргава око 300. п. н. е.

Последње године живота[уреди]

Птолемеј абдицира 285. п. н. е. у корист Птолемеја II, једног од својих млађих синова. Његов најстарији син бежи код Лизимаха, па онда код Селеука. Птолемеј Сотер умире 283. п. н. е.. Оснивач је Александријске библиотеке 288. п. н. е. Он сам је писао историју Александрових ратовања, да би нагласио свој значај. Те књиге се нису сачувале.

Литература[уреди]

  • Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 2003, стр. 691.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Птолемеј I Сотер