Артемизија Ђентилески

Из Википедије, слободне енциклопедије
Артемизија Ђентилески

Артемизија Ђентилески, аутопортрет
Артемизија Ђентилески, аутопортрет

Информације
Датум рођења 1593.
Место рођења Рим (Папска држава)
Датум смрти 1653.
Место смрти Напуљ
Дела

Артемизија Ђентилески (итал. Artemisia Gentileschi; Рим, 1593Напуљ, 1653) је била италијанска сликарка.

Марија Магдалена -
дело сликарке Артемизије Ђентилески

У свет сликарства и уметности ушла је захваљујући свом оцу - сликару Орацију Ђентилескију, који је подстицао њен талент, учио је да посматра и примећује свет око себе, меша боје и машта.

У седамнаестој години напаствовао ју је њен учитељ, а очев пријатељ сликар Агостино Таси, и од тада креће њена борба са презиром и осудом околине. Удајом за Пјетра Стјатезија сели се у Фиренцу где упознаје знамените људе тога доба Војводу Козима де Медичи, Микелађела Буонаротија Млађег, Галилеа Галилеја и др. Слику « Јулија одсеца главу Холоферну » поклања Козиму де Медичи за Палату Пити. Он постаје њен заштитник и поручилац нових слика. Микеланђело Б. Млађи је ангажује да нацрта велико платно с нагом женом - Инклинацијом, као део свода у меморијалној галерији посвећеној његовом прадеди.

Прва је жена која је примљена у Академију ликовних уметности. Било је то на дан св. Луке (заштитника уметника и занатлија) 1915. године у Фиренци. Њен супруг Стјатези примљен је у Академију неколико година после ње.

Сузана и старци (1610)

На позив Чезара Ђентилеа одлази са кћерком у Ђенову. Живи у дому породице Ђентиле црта њихове портрете, те историјске личности: Марију Магдалену, Клеопатру, Лукрецију... Субина је касније одводи у Венецију, па поново у Рим, а затим у Напуљ. Љубав према сликарству покушала је пренети на кћерку, али је њу изгледа више интересовала удаја и брачни живот.

Живећи у свим тим величанственим градовима Италије видела је најславније грађевине, скулптуре и слике, шта јој је отворило нове видике и дало додатне мотиве.

Била је једна од ретких жена која је имала довољно снажну индивидуалност да се издигне изнад конвенција свога доба, упорно тражећи љубав, опраштање и пуноћу живљења кроз уметност.

Умрла је 1653. године у Напуљу.

Спољашње везе[уреди]