Аустроазијски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аустроазиски језици су велика језичка породица распрострањена у Југоисточној Азији и раштрканим заједницама у источној Индији и Бангладешу. Префикс аустро у латинском значи југ, дакле ради се о језицима са југа Азије. Њима се служи око 95 милиона људи.

Распрострањеност аустроазијских језика

Лингвисти сматрају да аустроазиски језици поникли из овог региона, док су остали језици који се ту данас говоре (индоевропски, таи-кадаи, дравидски и сино-тибетански) резултат каснијих миграција.

Аустроазијски језици се традиционално деле у две групе: мон-кмер језици Југоисточне Азије и североисточне Индије и мунда језици источне и централне Индије, делова Бангладеша и острва Никобари. Укупно их има 151, од којих 132 припада мон-кмер групи, док је 19 језика у групи мунда.

Класификација[уреди]

Постоји неколико класификација аустроазијских језика спроведених по различитим критеријумима.

  • Мон-кмер језици (132 језика, 85 милиона говорника)
    • Источни мон-кмер
    • Северни мон-кмер
      • каси (3 језика, 1,1 милиона говорника)
      • палаунг-ва (20 језика, 1,8 милиона говорника)
      • кму (14 језика, 0,6 милиона говорника)
    • Јужни мон-кмер
      • мон (2 језика, 1 милион говорника)
      • асли (19 језика, 60 хиљада говорника)
      • паљу-пакан (5 језика, 15 хиљада говорника)
    • никобарски (6 језика, 35 хиљада говорника)

Најзначајнији аустроазијски језици су вијетнамски (70 милиона говорника), кмерски (8 милиона), сантали (6 милиона) и мундари (2 милиона).

Спољашње везе[уреди]