Бакалари
| Gadus | |
|---|---|
| |
| Gadus morhua, Atlantic cod | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Actinopterygii |
| Ред: | Gadiformes |
| Породица: | Gadidae |
| Род: | Gadus Linnaeus, 1758 [1] |
| Типска врста | |
| Gadus morhua Linnaeus 1758
| |
| Врсте | |
| Синоними | |
Бакалари (лат. Gadus) су род морских риба из породице Gadidae. Припадају врстама које живе у хладним водама, претежно на дну. Све врсте су комерцијалне, а најпознатија је атлантски бакалар (G. morhua), који се лови у водама око Лофотских острва у Норвешкој.[2]
Врсте[уреди | уреди извор]
До недавно су биле препознате само три врсте из овог рода: атлантски, пацифички и гренландски бакалар. Савремена таксономија признаје и четврту врсту, аљаског бакалара (G. chalcogrammus).[3][4] Штавише, према истој систематизацији гренландски бакалар (G. ogac) више се не сматра посебном врстом, већ подврстом пацифичког бакалара (G. macrocephalus).[4][5]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
- Атлантски бакалар (G. morhua) живи у Атлантском океану. У западном Атлантику распрострањен је северно од рта Хатерас у Северној Каролини, и око обе обале Гренланда и Лабрадорског мора, док се у источном Атлантику налази од Бискајског залива, северно до Северног леденог океана, укључујући Балтичко море, Северно море, Хебридско море, [13] воде око Исланда и Баренцово море.[6]
- Пацифички бакалар (G. macrocephalus) живи углавном дуж континенталног појаса, од Жутог мора до Беринговог мореуза, дуж Алеутских острва и на југу до Лос Анђелеса. Налази се до дубине од 900 метара, где живи у великим јатима Налази се у огромним школама.[7] Најновије молекуларно-генетске анализе сугеришу да су пацифички и гренландски бакалар заправо једна иста врста. и да је гренландски бакалар само новији синоним за пацифичког,[5] али Интегрисани таксономски информациони систем (ITIS) и даље наводи G. ogac као важеће име.[8] Ова промена би, уколико се усвоји, у великој мери проширила географски опсег пацифичког бакалара.
- Гренландски бакалар (G. morhua) налази се у континенталном појасу Северног леденог океана и у северозападном делу Атлантског океана, а станиште му се протеже од Аљаске до западног Гренланда, а затим према југу дуж канадске обале до залива Сен Лорен и острва Кејп Бретон.[9][7]
- Аљаски бакалар или Аљаски полок широко је распрострањен у северном Пацифику, са највећим концентрацијама у источном Беринговом мору.[10] Веома мале популације генетски идентичне врсте пронађене су у Баренцовом мору, у водама северне Норвешке и Русије.[11]
| Image | Име | Научно име | Макс. дужина (цм) | Просечна дужина (цм) | Макс. тежина (кг) | Макс. старост (година) | трофички ниво | IUCN статус |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Атлантски бакалар или само бакалар |
Gadus morhua Linnaeus, 1758 | 200 | 100 | 96.0 | 25 | 4.4 |  Рањива врста[12]
|
|
Пацифички бакалар | Gadus macrocephalus Tilesius, 1810 | 119 | 22.7 | 18 | 4.0 | Није на листи | |
|
Гренландски бакалар | Gadus ogac Richardson, 1836 | 77.0 | 12 | 3.6 | Није на листи | ||
_-_GRB.jpg)
|
Аљаски бакалар или Аљаски полок |
Gadus chalcogrammus Pallas, 1811 | 91.0 | 3.85 | 15 | 3.5 | Није на листи[13] |
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Укрцавање бакалара уловљених помоћу рибарских мрежа (1916) -
Рибари лове бакаларе поред обала Норфолка (графика канадског сликара и рибара Бернарда Мартина) -
Сушење бакалара на обали -
Сушени и усољени бакалар -
Специјализована продавница бакалара у Лисабону
.jpg)
Бакалар у хералдици
-
Грб на штиту који се чува у катедрали у Генту (Белгија) -
-
.jpg)
.svg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ WoRMS (2011). Nicolas Bailly, ур. „Gadus”. FishBase. World Register of Marine Species. Приступљено 5. 7. 2011.
- ^ „Vrste bakalara - kako znati prepoznati najboljeg”. RTL. 13. 7. 2017. Приступљено 20. 7. 2021.
- ^ Eschmeyer W.F. (2012)chalcogrammus, Gadus Архивирано 2013-12-20 на сајту Wayback Machine Catalog of Fishes. California Academy of Sciences.
- ^ а б Coulson MW, Marshall HD, Pepin P, Carr SM (2006). „Mitochondrial genomics of gadine fishes: implications for taxonomy and biogeographic origins from whole-genome data sets” (PDF). Genome. 49 (9): 1115—1130. PMID 17110992. doi:10.1139/g06-083. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-12-20. г. Приступљено 2012-04-27.
- ^ а б Carr, S. M.; Kivlichan, D. S.; Pepin, P.; Crutcher, D. C. (1999). „Molecular systematics of gadid fishes: Implications for the biogeographic origins of Pacific species”. Canadian Journal of Zoology. 77: 19—26. doi:10.1139/z98-194.
- ^ C.Michael Hogan, (2011) Sea of the Hebrides Архивирано мај 24, 2013 на сајту Wayback Machine. Eds. P. Saundry & C.J.Cleveland. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment. Washington DC.
- ^ а б Gadus macrocephalus (Tilesius, 1810) FAO, Species Fact Sheet. Retrieved April 2012.
- ^ „Gadus ogac”. Integrated Taxonomic Information System.
- ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2005). Gadus ogac” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2005]
- ^ „Walleye Pollock Research”. Alaska Fisheries Science Center. NOAA. 2013. Приступљено 9. 4. 2015.
- ^ Privalikhin, A. M.; Norvillo, G. V. (2010). „On the finding of a rare species—Norwegian pollock Theragra finnmarchica Koefoed, 1956 (Gadidae)—in the Barents Sea”. Journal of Ichthyology. 50 (2): 143—147. S2CID 34014444. doi:10.1134/S0032945210020013.
- ^ Sobel J (1996). „Gadus morhua”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 1996: e.T8784A12931575. doi:10.2305/IUCN.UK.1996.RLTS.T8784A12931575.en
.
- ^ Gadus chalcogrammus Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јул 2021) [Catalogue of Life], Updated 15 March 2012. Retrieved 27 April 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Викиврсте имају више информација о чланку Бакалари.
- Codtrace Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2016)
- fishbase.org - Scientific Names for Gadus
- Fisheries Heritage website, Newfoundland and Labrador
- Long term trends in Norwegian cod fisheries – the pioneers
- Species factsheet on cod from the UK Sea Fish Industry Authority (PDF, 2MB)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
