Северно море
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Координате: 56° СГШ, 3° ИГД
| Северно море | |
|---|---|
 |
|
| Локација | Северни Атлантик |
| Површина | 750.000 км² |
| Запремина | 94.000 км³ |
| Највећа дубина | 700 м |
| Просечна дубина | 95 м |
| Настанак | пре 150 милиона година |
| Највећа ширина | 970 км |
| Највећа дужина | 580 км |
| Салинитет | 3,4 до 3,5 ‰ |
| Максимална температура | 17 °C |
| Минимална температура | 6 °C |
| Земље басена | Норвешка; Данска; Немачка; Холандија; Белгија; Француска; Уједињено Краљевство |
Северно море је ивично море Атлантског океана смештно у басену између острва Велике Британије на југозападу и западу, јужног дела Скандинавског полуострва на истоку те обала Данске, Немачке, Холандије и Белгије на југоистоку. Са Атлантским океаном је на северу повезано преко Норвешког мора, а на југу преко Ламанша док је преко Скагерака и Категата повезано са Балтичким морем на истоку.
Од севера ка југу протеже се дужином од око 970 км а у најширем делу широко је 580 км. Површина тако оивичене акваторије износи око 750.000 км². Просечна дубина је око 95 метара а максимална до 700 метара. Салинитет му варира између 34 и 35 г/л и расте удаљавањем од обала. Због утицаја топле голфске струје његове обале се никада не мрзну. Источне и западне обале су доста разуђене што је последица утицаја ледничке ерозије док су на јужним обалама акумулиране велике наслаге глацијалних седимената. У Скандинавском делу обале планине се нагло спуштају ка мору и формирају бројне фјордове и архипелаге, а слично је и на обалама Шкотске. Западноевропски део обале је доста низак и мочваран уз бројне пешчане дине које се протежу дуж обала.
Највеће реке које се уливају у Северно море су: Лаба, Везер, Рајна, Меза, Темза.
Од давнина Северно море је имало велики привредни значај за становништво са његових обала почев од Викинга, преко Ханзеатске лиге до трговачких и освајачких база Британије, Холандије, Немачке.
Северно море данас карактерише изразито густ бродски саобраћај. Почетком шездесетих година прошлог века у Северном мору су откривене резерве нафте и гаса са чијом експлоатацијом се кренуло почетком седамдесетих година прошлог века. Године 2001. дневно је вађено 6 милиона барела (око милион тона) нафте и 280.000.000 м³ природног гаса.
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Северно море је везан за мора. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
