Белведере (Беч)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доњи Белведере
Поглед на парк са Горњег Белведере, слика из 1758
Горњи Белведере
Стропна фреска Мартина Алтомонта у Мраморној дворани дворца Горњи Белведере
Дворац Белведере - гравура из 1753

Белведере (нем. Schloss Belvedere, итал. леп видик) је назив за комплекс барокних палата у Бечу, подигнутих за аустријског принца Еугена Савојског у бечком трећем бецирку (нем. Bezirk, бечке градске општине) који се исто зове Ландштрасе (Landstraße).

Комплекс се налази југоисточно од старог градског средишта (такозвани унутрашњи град, нем. Innenstadt, са катедралом Св. Стефана, Хофбургом итд.), а у директном суседству јесте палата Шварценберг. Палате Горњи Белведере и Доњи Белведере, уз припадајући парк, творе један од налепших барокних ансамбла на свету. Данас је комплекс Белведере претворен у музеј, у којем делује Аустријска галерија Белведере.

Доњи Белведере[уреди]

Након купње земљишта 1697, принц Еуген је прво дао уредити велики парк, но затим и изградњу приградског летњиковца. 1714 отпочели су радови на градњи палате Доњи Белведере, која је испочетка грађена као парковна вила, са оранжеријом, галеријом за слике и једним крилом за становање.

Пројектант и водитељ градње био је познати аустријски барокни архитект Јохан Лукас фон Хилдебрант, Белведере је тако постао његово најпознатије дело. Десна рука у осмишљавању и изведби дворца био му је венецијански кипар Ђовани Станети (Giovanni Stanetti), којег је у Беч довео принц Еуген заједно са целом мајсторском радионицом. Станети је требао осигурати прави италијански кипарски допринос: бројне самостојеће фигуре уздуж балустрада и парка, као и бројне кипарске детаље по фасадама. Доњи Белведере довршен је 1716. године.

Фреску на куполи у централном Marmorsaal (мраморна дворана), осликао је Мартино Алтомонте. Његова фреска слави принца Еугена као новог Аполона, бога лепоте, уметности и Муза. У овој дворани налази се и кип Апотеоза принца Еугена рад аустријског кипара Балтасара Пермосера (Balthasar Permoser). Западно од ове дворане налази се Државна спаваћа соба (Paradeschlafzimmer), богато украшена штуко декорацијама и скулптурама Доменика Пародија (Domenico Parodi), и осликана зидним сликама Јонаса Дрентвета (Jonas Drentwett), у овом тракту постоји такође мраморна дворана са стропном сликом Ђакома дел Поа (Giacomo del Po) из 1720. године. Дворана грмаљавине, Donnersaal, има стропне фреске од Алтомонта и архитектонску декорацију од Џаетана Фантија (Gaetano Fanti). Источно се од ње налази Државна благоваона.

Парк и вртови[уреди]

Парк је типично барокни, у којем су биљке и шетнице уредно и симетрично постављено попут казалишне кулисе. Типични француски парк са подрезаним биљем, уредним шетницама и игром воде (jeux d'eau). Парк је пројектирао француски парковни архитект Доминик Жирар (Dominique Girard), који је посао изучио у дворцу Версај као ученик Андреа Ле Нотре (André Le Nôtre). Велики водени базен налази се на горњем нивоу, из њега се вода степеничасто спушта до базена у доњем нивоу.

Поред палате и парка, у засебном одсеку, налази се такозвани алпски врт (Alpengarten) и један природни парк у енглеском стилу.

Горњи Белведере[уреди]

Између 1720 - 1723 подигнут је Горњи Белведере, који је требао послужити као прикладан крај главне оси парка. Пројектант је поново фон Хилдебрант. И у овом дворцу постоји једна мраморна дворана; у њој је потписан Аустријски државни уговор, којим је установљена модерна аустријска држава 15. маја 1955. године. Након изградње 1723, дворац је проширен да постане главна летна резиденција за принца Еугена. Фреске у дворцу осликао је Карло Карлоне (Carlo Carlone), олтарну фреску у дворској капели осликао је Франческо Солимена (Francesco Solimena).

Комплекс Белведере продан је 1752. године царици Марији Терезији од стране наследника принца Еугена. Марија Терезија је комплекс назвала Белведере. Под Хабзбурговцима комплекс је повећан. Од 1775, у Белведеру се налазила царска галерија слика, из ризнице цара Јозефа II, а од 1806 и колекција слика из палате Амбрас која је смештена у Доњи Белведере. Обе колекције премештене су 1890 у Аустријски уметничко-историјски музеј (Kunsthistorisches Museum) у Бечу. Последњи који је користио дворац Белведере као резиденцију био је надвојвода Франц Фердинанд.

Након Другог светског рата, комплекс Белведере угошћује музеј Аустријску галерију Белведере. Зграде комплекса Белведере тешко су страдале за време Другог светског рата. Данас је читав комплекс рестауриран и темељно уређен.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Белведере (Беч)