Еуген Савојски
| Еуген Савојски | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Лични подаци | ||
| Датум рођења | 18. октобар 1663. | |
| Место рођења | Париз (Француска) | |
| Датум смрти | 21. април 1736. | |
| Место смрти | Беч (Хабзбуршка монархија) | |
| Битке и ратови | Велики турски рат • Битка код Сенте Рат Велике алијансе Рат за шпанско наслеђе • Битка код Карпија • Битка код Кјерија • Битка код Блиндхајма • Битка код Торина • битка код Тулона • Битка код Уднара • Опсада Лила • Битка код Малплака • Битка код Денена Османско-хабзбуршки сукоби • Битка код Петроварадина • Опсада Београда Рат за пољско наслеђе |
|
Еуген Савојски (Париз, 18. октобар 1663 – Беч, 21. април 1736), принц, аустријски војсковођа и државник. Потомак споредне линије савојске куће.
Студирао математику и природне науке. Ступио у аустријску војску након неуспелог покушаја да буде примљен у француску армију. Истакнувши се у рату против Турака код Беча, Пеште и Београда и против Француза у Пијемонту постао генерал, а 1693. и фелдмаршал. Од 1703. до смрти био је председник Дворског ратног савета. Био је исто толико способан државник и политичар колико и војсковођа, па је имао велики утицај на вођење послова у Аустрији прве половине 18. века.
Његове победе над Турцима (предвођеним султаном) код Сенте 1697 (битка код Сенте), код Петроварадина 1716. и код Београда 1717. (опсада Београда), значиле су прекид турских освајања у Европи, а резултати тих победа, био је Карловачки 1699, односно Пожаревачки мир (1718), којим је Аустрија стекла велике делове Хрватске и Славоније, Банат, северну Србију, део Босне, Влашке, Угарске и Ердељ, значили су учвршћење Аустрије у Подунављу. Победе Еугена Савојског над Французима у Рату за шпанско наслеђе (1701 — 1709) значиле су истовремено јачање аустријских позиција у западној Европи, где је Француска била у првом плану политичких збивања.
Много је утицао на уређење Србије за време аустријске окупације[тражи се извор од 06. 2010.] 1718 — 1739. У Београдској тврђави се капија Карла VI често погрешно назива капија принца Евгенија или капија Еугена Савојског, а доскора су постојали и остаци његовог двора на Дорћолу у Београду.
Поткрај живота суделовао с мање успеха и у Рату за пољско наслеђе. Неко време био је царски намесник у Италији и Фландрији. У свом дворцу Белведере (на италијанском "леп видик") у Бечу скупио вредну збирку уметничких дела и велику библиотеку. Пореклом Италијан, по васпитању Француз, постао једна од најистакнутијих особа у Аустрији, ратујући под девизом "Аустрија изнад свега".
Године 1697. цар Светог римског царства Леополд I, у складу с тадашњим обичајима, а за посебне заслуге у победи над Турцима код Сенте, подарио му имање у јужној Барањи. У склопу имања налазило се 13 села, којима је касније додано још 6 села, површине око 800 km². За седиште имања власник је изабрао село Биље, где је између 1707. и 1712. саградио дворац. Цело имање добило је име Беље по мађарском изговору имена тог села Bellye.
[уреди] Занимљивости
После смрти Еугена Савојског, који је био нежења и није имао директних наследника, почев од 1736. па до краја Првог свјетског рата, Беље је било наизменично у власништву аустријског двора и појединих припадника његовог племства.
7. СС добровољачка брдска дивизија састављена од немачког становништва са подручја где је некада ратовао добила је име по њему Принц Еуген.
[уреди] Литература
- "Опћа енциклопедија ЈЛЗ" (2 Ц-Фоб), Загреб, 1977.
- "Енциклопедија Југославије" (4 Е-Хрв), Загреб, 1986.
- "Беље. Творница шећера. 75", Шећерана, 1986.
- "Мала енциклопедија Просвета" (1 А-Ј), Београд, 1978.
[уреди] Спољашње везе