Берингија (национални парк)
| Берингија | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 | |
.jpg)  | |
| Мјесто | Чукотка Русија |
| Најближи град | Анадир |
| Координате | 64° 22′ N 173° 18′ E / 64.367° С; 173.300° И |
| Површина | 30,532 km² |
| Основано | 2013. године |
| Управљачко тијело | Министарство природних ресурса и животне средине Русије |
Национални парк Берингија (рус. Берингия) простире се у источном делу Чукотке, најсевероисточног региона Русије. Налази се на западној (тј., азијској) страни Беринговог мореуза.
Географија и локација[уреди | уреди извор]
Пре 11.000 година п. н. е., територија парка била је повезана копненим мостом – познатим као "Берингов копнени мост" – са Северном Америком. На источној страни мореуза, у Аљасци, постоји Национални резерват Берингов копнени мост, којим управља Служба националних паркова САД. Било је разговора између САД и Русије о спајању два парка у прекогранични "међународни парк", али још ништа није формализовано.[1] Већина ретке популације у овим подручјима су припадници аутохтоних народа Чукчи или Јупици.[2] Парк је проглашен за национални парк 2013. године.
Парк се простире кроз два рејона на Чукотском полуострву: Провиденија рејон на југу, и Чукотски рејон на северу. По топографији је приморска брдско-субартичка тундра. Планине су средње висине – просечно 900 m, са највишим врхом Мт. Исходнаја од 1194 m. Постоје и простране тундарске равнице.[1] У парку влада субполарна клима (Кепенова класификација климата Dfc). Зиме су дуге и врло хладне, а лета су хладна и кратка. Јануар је најхладнији месец са просечном температуром у Анадиру од −22,6 °C, а најтоплији месец је јул са просечном температуром од +11,6 °C[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Official Park Site, Beringia National Park (in Russian)”. Ministry of Natural Resources and Environment of the Russian Federation. Приступљено 1. 11. 2015.
- ^ „Map of Indigenous Peoples of the North of the Russian Federation”. Norwegian Polar Institute. Приступљено 29. 12. 2015.
- ^ „Anadyr Climate Normals 1961–1990”. Национална океанска и атмосферска администрација. Приступљено 13. 5. 2015.
