Куршскаја коса
| Куршскаја коса | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 | |
.jpg)  | |
| Мјесто | Калињинградска област Русија |
| Најближи град | Калињинград |
| Координате | 55° 08′ N 20° 48′ E / 55.133° С; 20.800° И |
| Површина | 66 km² |
| Основано | 1987. године |
| Управљачко тијело | Министарство за природне ресурсе и екологију |
Национални парк Куршскаја коса (рус. Куршская коса) налази се у издвојеној Калињинградској области, обухвата Курску превлаку – која је тип депозитног пешчаног спруда. Превлака одваја слано Балтичко море (на западу) од слатководног Курског залива на истоку. Јужни део парка налази се у Зеленоградском дистрикту у Калињинградској области, Русија; а северни део у југозападној Литванији. Курска превлака се налази на Унеско-вој листи светске баштине коју деле обе земље.[1]
Топографија[уреди | уреди извор]
Темељи превлаке су створени око 15.000. п. н. е., када су се глечери повукли из Балтичког мора, а пешчане дине Куршкаја су се издигле на глацијалној морени.[2] Море и ветар својим деловањем су изградили велике дине, са просечном висином на превлаци од 35 метара. Подручје је једно од сложенијих биодиверзитета захваљујући многим различитим еколошким заједницама у непосредној близини: плажа, гребени дина, мочваре различитих врста, ливаде и шуме. Курска превлака је друга по дужини у свету, одмах после 110 km дуге Арабатске превлаке у Азовском мору. Подручје парка обухвата превлаку од Калињинградског полуострва на југу до границе са Литванијом око 40 км на северу; његова ширина варира од 0.4 до 4 км.[3] Залив има просечну дубину од 3,7 метара, а ниво воде у заливу је око 12 цм изнад нивоа Балтичког мора.
-
Курска превлака (и Курски залив) из свемира, 2006 -
Плажа у националном парку -
Лабудово језеро -
МАпа Курског залива -
Шума у националном парку -
Поглед на дину
Биљке и животиње[уреди | уреди извор]
У парку живи велики број птица и водених птица, јер парк има богате мочваре и налази се на главним миграционим путевима. У парку је забележено 262 врсте птица, а познато је да се око 100 врсти гнезди на територији парка. У парки живи око 46 врста сисара, неке од њих су: лос, европска срна, дивља свиња, лисица, куна, ракун, јазавац, зец, црвена веверица, и дабар. У парку је забележено преко 290 врста копнених кичмењака, што представља 80% врста које се налазе у Калињинграду. Биљни свет је такође разнолик: 889 врста, хибриди, сорте и облици дивљих васкуларних биљака од 398 родова и 111 породица.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Kurshskaya Kosa (in Russian)”. FGBU National Park Kurshkaya Kosa. Приступљено 29. 12. 2015.
- ^ а б „Kurshskaya Kosa - Overview (in Russian)”. FGBU National Park Kurshkaya Kosa. Архивирано из оригинала 31. 01. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2015.
- ^ „Curonian Spit”. UNESCO. Приступљено 29. 12. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- UNESCO World Heritage Site - Curonian Spit listing
- Official Kurshskaya Kosa Guide - App for iPhone or Android Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2016)
