Бојан Незири
| Бојан Незири | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 26. фебруар 1982. | ||
| Место рођења | Шабац, СФР Југославија | ||
| Висина | 1,80 m | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1997–1998 1998–2000 2000–2003 2003–2009 2003 2005–2006 2008 2009–2010 2011 |
Раднички Зорка Мачва Шабац Војводина Металург Доњецк →Шахтар →Волфсбург →Брисел Ђер ЕТО Инђија |
12 31 59 51 9 20 14 2 4 |
(1) (11) (0) (1) (0) (0) (1) (0) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2004–2005 2004–2005 |
Србија и Црна Гора до 21 Србија и Црна Гора |
3 |
(0) |
Бојан Незири (Шабац, 26. фебруар 1982) српски је фудбалер.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 26. фебруара 1982. у Шапцу. Прве фудбалске кораке начинио у шабачкој екипи ФК Раднички Зорка (1997-98). Наставио је каријеру у Мачви из Шапца (1998-2000). На велику фудбалску сцену је крочио у дресу новосадске Војводине (2000-03), у коју је стигао као нападач и први стрелац екипе. Међутим, тадашњи тренер новосадске екипе Драгољуб Беквалац био је мишљења да је много кориснији по боку, а не у шпицу.[1] Био је стандардан у тиму Војводине. Потом је заиграо за младу репрезентацију,[2] освојио сребро у Немачкој под Пижоновим вођством.[3] За сениорску репрезентацију Србије и Црне Горе одиграо три меча.[4] Учествовао је на Олимпијади 2004. године у Атини.[5]
У јулу 2003. прелази у Металург из Доњецка.[6] Прослеђен је током августа 2003. године у Шахтар Доњецк.[7] Годину дана је био на позајмици у бундеслигашу Волфсбургу (2005-06).[8][9][10] Клуб из Немачке је желео да наставе сарадњу, али Украјинци нису хтели да попусте. Имао је још једну годину уговора са Металургом, али пристаје на нову четворогодишњу верност јер је добио бољи уговор. Ипак, после само две године су се растали споразумно.
Након раскида уговора са Металургом, пролећну сезону 2007/08. одиграо је у Белгији, као члан Брисела који се на крају сезоне преселио у нижи ранг.
У јануару 2009. године потписао је уговор са мађарским Ђером,[11] али није имао велику минутажу у првенству Мађарске.
У фебруару 2011. године се враћа у Србију, након што је потписао шестомесечни уговор са Инђијом.[12]
Успеси[уреди | уреди извор]
- Репрезентација
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Reprezentativci: Bojan Neziri”. reprezentacija.rs. 3. 4. 2020. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „"Plavi" otputovali na EP”. b92.net. 25. 5. 2004. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „I srebro za ponos!”. Večernje novosti. 9. 6. 2004. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ Бојан Незири на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- ^ „Bojan Neziri - Serbia & Montenegro”. sporting-heroes.net. 3. 4. 2020. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ UA-Футбол. Боян Незири. Футбольная династия
- ^ „Još jedan fudbaler iz SCG u Šahtjoru”. b92.net. 11. 8. 2003. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „«Вольфсбург» пробует Незири”. Архивирано из оригинала 2012-12-03. г. Приступљено 2016-06-26.
- ^ „Незири возвращается в «Металлург»”. Архивирано из оригинала 2012-12-03. г. Приступљено 2016-06-26.
- ^ „Bojan Neziri u Volfzburgu”. b92.net. 23. 8. 2005. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Neziri potpisao za Đer”. mondo.rs. 9. 1. 2009. Приступљено 3. 4. 2020.
- ^ „Neziri Bojan: Jelen Super Liga 2010/2011.”. utakmica.rs. 3. 4. 2020. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 3. 4. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Бојан Незири на сајту worldfootball.net
|
- Рођени 1982.
- Спортисти из Шапца
- Српски фудбалери
- Фудбалери Мачве
- Фудбалери Војводине
- Фудбалери Металурга (Доњецк)
- Фудбалери Шахтјора (Доњецк)
- Фудбалери Волфсбурга
- Фудбалери Инђије
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 2004.
- Олимпијци Србије и Црне Горе на Летњим олимпијским играма 2004.