Владимир Стојковић
| Владимир Стојковић | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Лични подаци | ||
| Датум рођења: | 29. јул 1983. | |
| Место рођења: | Лозница (СФРЈ) | |
| Позиција | Голман | |
| Сениорски клубови * | ||
| Год. | Клуб | Ута. (Гол.) |
| 2001-2004 2003 2004-2005 2005-2006 2006-2007 2007 2007-2011 2009 2010 2010-2011 2011- |
Црвена звезда →Леотар Земун Црвена звезда Нант →Витесе Спортинг Лисабон →Хетафе →Виган Атлетик →Партизан Партизан |
2 (0) 4 (0) 34 (0) 21 (0) 10 (0) 8 (0) 9 (0) 5 (0) 4 (0) 26 (0) 25 (0) |
| Репрезентација ** | ||
| Год. | Репрезентација | Ута. (Гол.) |
| 2006- | Србија | 39 (0) |
|
* Датум актуелизовања: 25. септембар 2011. |
||
| Освојене медаље | |||
|---|---|---|---|
| Фудбал | |||
| Европско првенство до 21. године | |||
| Сребро | 2004. Немачка | Србија и Црна Гора | |
Владимир Стојковић (Лозница, 28. јул 1983) је српски фудбалски голман који је играч Партизана.
Садржај |
[уреди] Каријера
Почео је да брани у родној Лозници за истоимену екипу. Са 17 година је прешао у Црвену звезду. Тада је први голман Црвене звезде био Владимир Дишљенковић, па Стојковић није успео да се избори за место у тиму. Бранио је само на једној званичној утакмици, пре него што је отишао на шестомесечну позајмицу у Леотар из Требиња. Након истека позајмице, отишао је у Земун у којем је провео две сезоне.
Након што је Владимир Дишљенковић, лета 2005. отишао у украјински Металург из Доњецка, Стојковић се вратио у Црвену звезду. Тадашњи тренер, Валтер Зенга је чешће на почетку сезоне указивао шансу искуснијем Ивану Ранђеловићу. Током сезоне Стојковић се изборио за место стандардног чувара мреже. Најбољу утакмицу сезоне Стојковић је одиграо против Роме када је одбранио једанестерац Антонију Касану. Те сезоне је Звезда освојила дуплу круну, али у утакмици финала купа против ОФК Београда, Стојковић није бранио. Према гласинама, пред сам почетак меча је дошао у сукоб са тадашњим председником Драганом Стојковићем.
Током лета 2006. године је из Црвене звезде прешао у француски Нант, уз обешећење од око 3 милиона евра. Након добрих првих неколико утакмица, форма му је знатно опала. Неколико примљених голова након његових грешака коштале су га места у стартној постави. Након доласка Фабијана Бартеза у клуб, отишао је у холандски Витесе на позајмицу.
У португалски Спортинг је прешао 11. јула 2007. уз обештећење од 1.5 милиона евра Нанту. Стојковић је тада потписао петогодишњи уговор. Након неколико утакмица се повредио. На голу га је заменио млади Руи Патрисијо, који је искористио шансу и наставио да буде први голман и након Стојковићевог опоравка од повреде. Незадовољан тиме што није у првом плану, дошао је у сукоб са тренером Паулом Бентом, након чега је изгубио и место и на клупи. Током лета 2008. појавиле су се информације да би Стојковић могао да пређе у Евертон, али од тог трансфера на крају није дошло.
У јануару 2009. одлази на позајмицу у шпански Хетафе, где је искористио повреду Аргентинца Оскара Устарија и бранио на пет мечева. Током лета 2009. појавила се могућност да се врати у Црвену звезду као позајмљен играч, заједно са саиграчем из Спортинга Миланом Пуровићем, али до договора два клуба ипак није дошло.
Дана 27. августа 2010. године објављено је да је Стојковић потписао једносезонски уговор о позајмици са прваком српске лиге Партизаном, само неколико дана након што је успео да се пласира у Лигу Шампиона.[1] Уговор између Спортинга и Партизана је такав да Стојковић 45.000 евра месечно добија 80% од португалског тима а осталих 20% од српског, што значи да би он за 10 месеци био плаћен од Спортинга 360.000 евра а од Партизана 90.000.[2]
Прелазак у Партизан је био неочекиван с обзиром да је био ватрени навијач Црвене звезде и да је у једној емисији на питање за колико би прешао у Партизан изјавио: „Нема пара, ни 100 милиона да пређем у Партизан.“ [3]
[уреди] Репрезентација
- За младу фудбалску репрезентацију Србије и Црне Горе је бранио на 24 утакмице;
- За сениорску репрезентацију Србије је бранио на 39 утакмица, (2006- )
Учествовао је на два Европска првенства за играче до 21 године и освојио је једну сребрну медаљу. На Европском првенству 2005. у Немачкој је са репрезентацијом стигао до финала у којем су поражени од Италије, али је Стојковић тада био резерва Николи Милојевићу и није улазио у игру. На Европском првенству 2006. у Португалу је био капитен репрезентације у одсуству суспендованог Данка Лазовића. Репрезентација је тада испала у полуфиналу, у утакмици коју је Украјина добила након извођења једанестераца.
Био је у саставу А селекције за Светско првенство 2006. на коме је био резерва Драгославу Јеврићу. Тек након доласка Хавијера Клементеа на клупу репрезентације, добио је прилику да дебитује. Било је то 16. августа 2006. када је Србија победила Чешку са 3-1 у пријатељској утакмици. Након смене Клементеа, био је стандардан и код Мирослава Ђукића који га је уврстио и у састав репрезентације за Летње олимпијске игре 2008. у Пекингу. Место првог чувара мреже је задржао и код Радомира Антића, упркос томе што није први голман своје екипе.
Дана 18. јуна 2010. у утакмици групе Д против репрезентације Немачке на Светском првенству 2010. у Јужној Африци, Владимир је одбранио пенал Подолског, чиме је допринео победи Србије од 1:0, а на крају меча је проглашен играчем утакмице.
[уреди] Трофеји
[уреди] Црвена звезда
[уреди] Спортинг Лисабон
[уреди] Партизан
[уреди] Репрезентација
[уреди] Референце
- ^ Vladimir Stojković u Partizanu
- ^ Partizan je pravi klub za mene; Press, 29 August 2010
- ^ http://www.youtube.com/watch?v=GeGBJJjwc5c&feature=related Гостовање у емисији Прслук
[уреди] Спољашње везе
- Профил на сајту фудбалске репрезентације Србије
- Портрет без рама: Владимир Стојковић („Политика“, 17. октобар 2010)
- Статистика фудбалера na utakmica.rs
|
|||||
|
|||||
|
|||||
|
|||||
