Бушилица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ручна бушилица с електричним погоном.
Ручна бушилица у облику лука.
Стубна бушилица.
Стоно стубна бушилица.
Разна врста сврдла за бушење.
Вршни угао 118 º и угао завојнице 27 º код спиралне бургије.

Бушилица је алат у који се уграђује секућа алатка, у већини случајева бургија која служи за израду рупа у разним материјалима. Бушилице се користе у домаћинсту те у разним индустријама и гранама науке. У свакој радионици (кућној, мајсторској или великом погону) главни је алат бушилица. Код израде конструкција, монтаже, састављања делова машина или изради предмета, увек се мора избушити рупа, па тек онда убацити шраф, клин, или уже. Бушилице постоје од најједноставнијих ручних бушилица до координатних или бројчано управљивих бушилица. Могу имати једну или више брзина, те различите начине промене брзине и смера обртања.

Врсте бушилица[уреди]

Бушилице се деле на: ручне бушилице, ручне бушилице с погоном и машинске бушилице (алатне машине). [1]

Ручне бушилице[уреди]

Прве ручне бушилице у историји су се појавиле пре отприлике 35.000 година, а то је био једноставан камени шиљак, који се окретао трљањем између руку. Главни напредак су биле ручне бушилице у облику лука, које су се појавиле у долини Инда и древном Египту, а користиле су се и за паљење ватре на огњиштима. И данас постоје ручне бушилице које користи столари за бушење једноставних рупа у дрву.

Ручне бушилице с погоном[уреди]

Ручне бушилице с погоном као погон користе електромотор који се покреће електричном струјом 220 В или једносмерном струјом из батерије или акумулатора (различитог напона - 12 В, 24 В). У просторима где не сме доћи до варница, која се појављују код електричних бушилица, практичније је коришћење пнеуматских бушилица. Код електричних бушилица потребно је у близини имати прикључак на електричну енергију. Акумулаторске бушилице су самосталне, али ограничење им је капацитет батерије. Код пнеуматских бушилица потребно је у близини имати компресор за снадбевање бушилице ваздухом.

Због прецизности израде рупе приликом бушења, често је потребно коришћење и других направа. За прецизно спуштање алата и бушење потребни су различити сталци за бушилице, било с подножјем, стубом из радног стола или магнетски сталак. Сталци омогућавају велику прецизност ручних алата (у правцу осе ротације). Приликом бушења обавезно је стезање обртка, како би обрада била прецизна. Може се стезати различитим стегама, клиновима, планским плочама...

Машинске бушилице[уреди]

Машинске бушилице су алатне машине којима се помоћу алата за бушење израђују округле рупе. Деле се на: стоне бушилице, стоно стубне бушилице, стубне бушилице, редне бушилице, револверске бушилице, вишевретене бушилице, радијалне бушилице, хоризонталне бушилице, бушилице глодалице, бушилице координатне, бушилице за дубоко бушење, бушилице за урезивања навоја. [2]

Стона бушилица[уреди]

Радни сто код стоних бушилица налази се на подложној плочи. Вретениште се може висински кретати. Пренос снаге у вретеништу са мотора на главно вретено врши се клинастим ременом.

Стоно стубна бушилица[уреди]

Разлика стоно стубних и стоних бушилица је у радном столу, који се налази конзолно смештен на стубу бушилице и који се може кретати и закретати. Стоне и стоно стубне бушилице морају бити смештене на повишеном радном месту или радном столу.

Ступна бушилица[уреди]

Ступна бушилица се израђује с округлим стубом за мање пречнике бушења или са сандучасти обликованим сталком за веће дубине и пречнике бушења. Подложна плоча се код стубних бушилица причвршћује на темеље. За пренос снаге се користи вишеосовински зупчасти преносник. Радни сто се висински помера и могуће га је, код бушилица с округлим стубом, закретати.

Редне бушилице[уреди]

Редне бушилице се састоје од једног чврстог стола на који је причвршћено више стоних, стоно стубних бушилица или бушилица на сталку. Служе за обраду већег броја рупа разних димензија у истом обратку. Употребљавају се због боље економичности у серијској производњи. Лако се аутоматизују.

Револверска бушилица[уреди]

Револверска бушилица наменски је слична редним бушилицама, али јој је својствена специјална револверска глава. Њом се обрађује рупа чија обрада захтева различите операције. Обрадак стегнут у стезној направи обрађује се у једном захвату.

Вишевретена бушилица[уреди]

Служи у серијској и масовној производњи за истовремену обраду више рупа, односно свих врста уврти, отвора, упуштања, навоја, на једном обратку у једном захвату. Развила се из стубне бушилице, додавањем звона с низом паралелно укопчаних радних вретена.

Радијална бушилица[уреди]

Главно вретениште с бушне вретеном помера се по конзоли. Конзола се може вертикално позиционирати, те закретати око ступа. Овиме се повећава радни простор у којем могу прецизно бушити. Радијална бушилица служи за обраду бушења на великим и тешким предметима, који би се тешко кретали испод бушног вретена. Сва гибања обавља алат, док је обрадак причвршћен за радни сто на темељној плочи (подножју).

Хоризонтална бушилица[уреди]

Хоризонтална бушилица служи за врло тачну обраду бушењем, највећих делова у једном захвату. Тиме се омогућава тачан однос међу осима разних отвора. Због тражене тачности хоризонтална бушилица мора бити јако крута. На постољу је радни сто који може прихватити изразито велике и тешке обратке. Један стуб носи вретениште с главним вретеном, док други стуб има прихватни лежај за прихват и центрирање бушне мотке.[3]

Параметри бушења[уреди]

Код бушења сваке рупе потребно је одредити параметре или режиме рада. Основни параметри су брзина сечења, брзина окретања бургије, пречник, пречник и дубина бушења:

  • 'Брзина резања в <суб> ц </ суб> је ободна брзина на бургији, тј брзина с којом алат обрађује сировац. Она зависи од материјала који се обрађује. Сваки материјал има своју брзину којом се може резати. Брзина резања зависи о алата којим се буши, о потребном стању површине након бушења, о хлађењу за време бушења, о снази строја. Брзине резања се могу наћи у облику дијаграма, табела, а има и програмских подршка (енгл. Софтваре) које саме рачунају потребне параметре.
n = (vc ˑ 1000) / (D ˑ π)

где је: D – пречник обратка.

  • 'Пузањеvf је релативна брзина кретања алата према обратку, а код бушења увек у правцу осе ротације. То је брзина улаза (пенетрације) алата у материјал. Мери се у мм/мин.
  • 'Пузање по циклусуfn (мм/окр) одређује се као аксијални помак алата у току једног обртаја. Користи се за рачунање дубине пенетрације, те за дефинисање пречника бушења. [4]

Референце[уреди]

  1. ^ [1] "Obrada materijala II", dipl. ing. strojarstva Ivo Slade, www.cnt.tesla.hr, 2012.
  2. ^ "Tehnička enciklopedija", glavni urednik Hrvoje Požar, Grafički zavod Hrvatske, 1987.
  3. ^ [2] "Alatni strojevi I", dipl. ing. strojarstva Ivo Slade, www.cnt.tesla.hr, 2012.
  4. ^ "Strojarski priručnik", Bojan Kraut, Tehnička knjiga Zagreb 2009.