Волт

Из Википедије, слободне енциклопедије

Волт (енг. volt; симбол: V) је СИ изведена јединица за електрични потенцијал и напон (изведена из ампера и вата). Добила је назив у част Алесандра Волте, који је 1800. године изумео прву хемијску батерију.

Волт се дефинише као потенцијална разлика на проводнику када електрична струја од једног ампера утроши један ват снаге. Стога се у СИ основи представља као m2 · kg · s-3 · A-1, што може да се представи и као један џул енергије по кулону, J/C. У суштини, волт мери колико кинетичке енергије носи сваки електрон, мерен у кулонима, поред наелектрисања. Па се тако волт, један фактор енергије, множи струјом, ампером, да би се добила укупна електрична снага струје у ватима.

Од 1990. године, волт се интернационално одржава користећи Џозефсонов ефекат, где се користи конвенцијом утврђена вредност за Џозефсонову константу, установљену на осамнаестој Генералној конференцији тежина и мера као

K{J-90} = 0,4835979 GHz/µV.

СИ јединице за електрицитет[уреди]

Јединице СИ система за електромагнетизам
име симбол дефиниција величина
Ампер (основна јединица СИ система) A A јачина електричне струје
Кулон C A·s количина наелектрисања
Волт V J/C = kg·m2·s−3·A−1 потенцијална разлика, напон
Ом Ω V/A = kg·m2·s−3·A−2 отпор, импеданса
Ом метар Ω·m kg·m3·s−3·A−2 специфични отпор
Ват W V·A = kg·m2·s−3 електрична снага
Фарад F C/V = kg−1·m−2·A2·s4 електрични капацитет
Фарад по метру F/m kg−1·m−3·A2·s4 магнетна пермитивност
реципрочни Фарад F−1 kg1·m2·A−2·s−4 еластанца
Сименс S Ω−1 = kg−1·m−2·s3·A2 електрична проводност
сименс по метру S/m kg−1·m−3·s3·A2 специфична електрична проводљивост
Вебер Wb V·s = kg·m2·s−2·A−1 флукс магнетног поља
Тесла T Wb/m2 = kg·s−2·A−1 магнетна индукција
Ампер по метру A/m m−1·A јачина магнетног поља
Ампер по Веберу A/Wb kg−1·m−2·s2·A2 магнетна отпорност
Хенри H V·s/A = kg·m2·s−2·A−2 индуктивност
Хенри по метру H/m kg·m·s−2·A−2 магнетна пермеабилност
(без димензија) - - магнетна осетљивост

Литература[уреди]

Види још[уреди]