Велешка епархија

С Википедије, слободне енциклопедије
Велешка епархија
Основни подаци
СједиштеВелес
Држава Византија,
 Српско царство,
 Османско царство
Основана13. век.
Укинута1873.
Архијереј
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејамитрополит велешки

Велешка епархија (грч. Μητρόπολη Βελισσού) је некадашња епархија древне Охридске архиепископије, а потом Цариградске патријаршије, са седиштем у граду Велесу (данашња Северна Македонија). Постојала је од 16. века до 1873. године, када је спојена са Дебарском епархијом у нову Велешко-дебарску епархију.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Генадије Димитров, последњи велешки митрополит (1869-1872)

Од оснивања Окридске архиепископије (1019) па све до позног средњег века, област око Велеса налазила се у саставу Пелагонијске епсикопије. Током 13. и 14. века, то подручје се нашло под привременом, а потом и под трајном српском влашћу. Прве поуздане вести о посебној Велешкој епископији потичу из 16. века. Након укидања Охридске архиепископије (1767) Велешка епархија је потпала под надлежност Цариградске патријаршије. Пошто је Бугарска егзархија током 1872. године успела да одвоји значајан део верника тадашњих епархија Велешке и Дебарске, Цариградска патријаршија је 1873. године одлучила да те епархије споји у једну, Дебарско-велешку епархију, са седиштем у Кичеву.[3]

У периоду од 2002. до 2022. године, канонска наследница старе Велешке епархије била је Епископија велешко-повардарска у саставу аутономне Православне охридске архиепископије, под омофором Српске православне цркве.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Грујић 1926а, стр. 326.
  2. ^ Калезић 2002, стр. 334.
  3. ^ Грујић 1926б, стр. 326-327.
  4. ^ ПОА: Епископија велешко-повардарска

Литература[уреди | уреди извор]