Православна охридска архиепископија
|
Православна охридска архиепископија
Православна Охридска Архиепископија |
|
 |
|
| Основне информације | |
|---|---|
| Киријархална црква | Српска православна црква |
| Аутономија | 2005. |
| Канонско признање | Канонски призната |
| Предстојатељ | Архиепископ охридски и митрополит скопски Јован VI |
| Сједиште | Битољ |
| Резиденција предстојатеља | Битољ |
| Канонска јурисдикција |  Република Македонија |
| Богослужбени језик | Црквенословенски језик, македонски језик |
| Календар | Јулијански календар |
| Број | |
| Архијереја | 4 |
| Епархија | 7 |
| Званична страница | www.poa-info.org |
Православна охридска архиепископија (мк. Православна Охридска Архиепископија) аутономна је црква у Републици Македонији под јурисдикцијом Српске православне цркве.[1] То је једина канонски призната православна црква у Републици Македонији.
Садржај |
Оснивање [уреди]
У покушају да се обнови канонски статус и признање осталих православних цркава, Македонска православна црква преговарала је са Српском православном црквом, и преговори су довели до евентуалног договора потписаног у Нишу у јуну 2002. године, познатог као Нишки споразум.[2] Споразум је потписан од епископа две делегације. Међутим, епископи Македонске православне цркве су били жестоко критиковани за потписивање, и поред тога што су на почетку пробали да бране споразум,[3] Синод МПЦ је одбио споразум.
Након тога је Пећка патријаршија позвала све епископе, монахе и вернике да уђу у духовно јединство са Српском православном црквом. Јован Вранишковски, митрополит велешки и повардарски и сви тамошњи свештеници прихватили су позив и потписали споразум.[4] Дана 23. септембра 2002. митрополит Јован је постављен за патријарашког егзарха аутономне Охридске архиепископије. Дана 25. децембра 2003. изабран је за председника Светог архијерејског синода Православне охридске архиепископије, након његовог конституисања.[5]
Дана 24. маја 2005, Пећка патријаршија је потврдила да је он архиепископ охридски и митрополит скопски према Нишком споразуму. Истога дана, појавио се и томос (патријарха српског и Светог архијерејског сабора)[6] где се архиепископ Јован наводи као председник Светог архијерејског синода.[7]
Забрана регистрације [уреди]
Православној охридској архиепископији је забрањено да се региструје од стране Македонске државне комисије за религију под основом да је могуће регистровати само једну за сваку конфесију, а и име се не разликује од Македонске православне цркве — Охридске архиепископије.[8] Македонска православна црква, настала једностраном декларацијом о аутокефалности 1967. године, призната је само од стране Државне религијске комисије Републике Македоније, али ни од једне канонске православне цркве.
Епископије [уреди]
Данас, Православна охридска архиепископија се састоји од једне митрополије и шест епископија.[9] Четири епископије немају свог архијереја и њима привремено управљају мјестобљуститељи. Епископије су:
- Митрополија скопска — Јован VI;
- Епископија преспанско-пелагонијска — Марко (Кимев) (мјестобљуститељ);
- Епископија брегалничка — Марко (Кимев);
- Епископија дебарско-кичевска — Јоаким (Јовчевски) (мјестобљуститељ);
- Епископија полошко-кумановска — Јоаким (Јовчевски);
- Епископија велешко-повардарска — Јован VI (мјестобљуститељ);
- Епископија струмичка — Давид (Нинов) (мјестобљуститељ).
Архиепископија користи црквени старословенски језик.
Синод [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије |
Свети архијерејски синод аутономне Охридске архиепископије конституисан је 25. децембра 2003. године у манастиру Св. Јована Хризостома, у саставу:[10]
- митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски — Јован
- епископ велички и мјестобљуститељ полошко-кумановски — Јоаким
- епископ дремвички и мјестобљуститељ битољски — Марко
Данас, Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије има сљедећи састав:[11]
- архиепископ охридски и митрополит скопски и мјестобљуститељ велешко-повардарски — Јован VI (Вранишковски);
- епископ полошко-кумановски и мјестобљуститељ дебарско-кичевски — Јоаким (Јовчевски);
- епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски — Марко (Кимев);
- викарни епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички — Давид (Нинов).
Референце [уреди]
- ^ Кратка историја на Охридската Архиепископија, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Нацрт Споразума о васпостављању црквеног јединства, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Statement by the MOC bishops that signed the Niš Agreement: we do not want to be schismatics [1], Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ The agreement with the signatures of the priests from the Metropolis of Veles for entrance into liturgical and canonical unity with the Serbian orthodox church
- ^ Православна Охридска Архиепископија: Конституирање на Светиот Архијерејски Синод на Православната Охридска Архиепископија, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ ТОМОС за црковна автономија на Православната Охридска Архиепископија, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Confirmation of the election of His Eminence the Metropolitan of Veles and Vardar Valley Kyr Jovan to be Archbishop of Ohrid and Metropolitan of Skopje, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ US State Dept. Report on Religious Freedom in Macedonia, 2006, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Православна Охридска Архиепископија: Организација, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Православна Охридска Архиепископија: Конституирање на Светиот Архијерејски Синод на Православната Охридска Архиепископија, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Православна Охридска Архиепископија: Свет Архиерејски Синод, Приступљено 23. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Званична страница Православне охридске архиепископије
- Чија је охридска епископија („НИН“, 19. јун 2003)
- Forum 18
- Institute for War and Peace Reporting
- FreeArchbishop.com
- Ecumenical Patriarchate
- Patriarchia.ru
- Church of Greece
- The Orthodox Word
- Македонија: Само канонска црква без храма („Вечерње новости“, 8. јануар 2012)
