Википедија:Значај (веб-сајтови)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смернице о значају

Прагови значаја

Друго


  • Изнесите мишљење овде

Према општој политици Википедијског значаја:

Интернет водичи. Википедијини чланци не би требали да постоје како би само описали природу, изглед или услуге које мрежно место нуди, већ би требали да описују место на енциклопедијски начин, нудећи појединости о постигнућима, утицају или историјском значају мрежног места, које могу бити значајно ажурније него у већини референтних извора јер ми можемо уврштавати нове развоје и чињенице већ како оне постају познате. За примере, види "текуће догађаје".

Ова страна даје неке оквирне смернице које већина уредника Википедије користи како би одлучили да ли дати било који облик садржаја посебног за мрежу, што може бити или садржај неког мрежног места или само конкретно место, треба да има чланак на Википедији. Мрежни садржај укључује, али није ограничен на, мрежне стрипове, подемисије, блогове, интернетске форуме, онлајн часописе и друге медије, мрежне портале и мрежне домаћине. Сваки садржај који се дистрибуира искључиво преко интернета се сматра, за потребе ових смерница, мрежним садржајем.1

Википедијанци су супротстављени коришћењу Википедије за рекламирање, и чињеница да Википедијски чланци нису рекламе јесте дугогодишња званична политика. Рекламе се било чисте како би одговарале неутралној тачки гледишта или бришу.2

Википедија није мрежни именик, што ће рећи да Википедија није место које се усредсређује на повезивање ка другим мрежним местима и категорисање тих повезница. Википедија није "огледало" нити збирка веза, слика или медијских датотека. Чланци који једино укључују спољашњу везу и кратак опис њеног садржаја ће бити или почишћене како би одговарале неутралној тачки гледишта или обрисане.

У случају да такви чланци буду предложени за брисање, такав предлог се поставља на Википедија:Чланци за брисање, и уредници Википедије примењују прагове оквирно описане у овом чланку.

Прагови[уреди]

Значај на Википедији је за садржај посебан за мрежу3 заснован на прелажењу следећег прага:

  1. Сам садржај је био предмет више нетривијалних објављених радова чији је извор независан од самог мрежног места.
    • Овај праг укључује објављене радове свих облика, попут чланака у новинама и часописима, књига, телевизијских документарних емисија и објављених извештаја потрошачких надзорних организација,4 изузев следећих:
      • Објављивања у медијима саопштења за штампу и рекламе за садржај или место.5
      • Тривијално покриће, као што су
        1. новински чланци који напросто дају интернет адресу;
        2. новински чланци који напросто извештавају о временима када се такав садржај ажурира или чини доступним;
        3. кратак сажетак природе садржаја или издавање интернет адреса и места;
        4. описи садржаја у адресарима интернета или онлајн продавницама.

Горњи је средишњи праг за укључивање. Доле су наведени неки прагови који чине веома вероватним да је доступно довољно поузданих података о конкретном мрежном садржају. Мрежни садржај који задовољава макар једну од доњих тачака може заслуживати сопствени чланак на Википедији, пошто ће вероватно постоји пристојна количина проверљивих података и јавног занимања у вези са њим.

  1. Мрежно место или садржај је освојио добро познату и независну награду од неког било издања било организације.6
  2. Садржај се шири преко медијума који је и добро познат и независан од стваралаца, било путем онлајн новина или часописа, онлајн издавача или онлајн емитера.7

Сам чланак мора снабдевати доказ да његов предмет задовољава један од ових прагова преко спољашњих веза унутар текста или у одељцима "референце" или "спољашње везе". Чак и ако мрежно место као целина прелази прагове за значај, његови саставни делови (форуми, чланци, одељци) нису нужно значајни нити нужно заслужују засебне чланке.

Видети и[уреди]

Напомене[уреди]

Напомена 1: Садржај који је упакован у физички облик, попут компактног диска, дигиталног видео диска или књиге, али који се и даље првенствено може једино купити на интернету, и даље потпада под ове смернице. Ако је, међутим, тако упакован производ широко расположив у продаји у већим класичним ("зиданим") трговинама, онда се треба сматрати производом, за који важи Википедија:Значај (предузећа и корпорације).

Напомена 2: Мрежна места или садржаји који не прелазе ове прагове али су повезани са тему или предмет који заслужује укључење могу постати преусмерења ка тој теми или предмету уместо да се постављају за брисање.

Напомена 3: Описи мрежних места требају бити уклопљени (ако је потребно са преусмерењем) у чланак о родитељској организацији, осим ако је име домена мрежног места најуобичајенији назив за саму организацију. Тако, на пример, yahoo.com ће бити преусмерење на Јаху!. Са друге стране, drugstore.com ће бити страна за себе.

Напомена 4: Примери:

  • Мрежни стрип When I Am King су прегледали Гардијан, Плејбој, Часопис о стриповима и Повезани.
  • Блог Daily Kos су покрили Лос Анђелес тајмс, Тајм, Вашингтон пост, УС њуз и Светски извештај и Њујоркс тајмс.

Напомена 5: Само-рекламирање и постављање производа нису путеви ка добијању енциклопедијског чланка. Објављени радови морају бити неко други ко пише о мрежном садржају или месту. (Види Википедија:Аутобиографија за проблеме са проверљивошћу и неутралношћу који могу погодити материјал где је сам предмет чланка уједно и извор материјала.) Барометар значаја јесте да ли су људи независни од самог предмета чланка (или његовог произвођача, ствараоца или продавца) заправо размотрили садржај или место довољно значајно да би написали и објавили нетривијалне радове усредсређене на њега.

Напомена 6: Примери таквих награда су Ајзнерове награде или Веби награде. Види Категорија:Награде за још неке примере. Бивање предложеним за награду неколико година се такође сматра указатељем значаја.

Напомена 7: Садржај који се шири путем независних онлајн места ће готово извесно задовољавати први праг. Међутим, овај праг осигурава да ће наше покриће таквог садржаја бити потпуно без обзира на то. На пример, Рики Џервејз има подемисију који шири Гардијан. Таква умножавања и ширења би морала бити нетривијална. Рецимо, иако су Геоситис и Њуграундс изузетно добро познати, то што су они домаћини неком садржају је тривијалне природе.