Влада Аустрије

С Википедије, слободне енциклопедије
Аустријска влада
Bundesregierung
Преглед
ДржаваРепублика Аустрија
ИменоваоПредсједник
Министри11
СедиштеФедерална служба
Веб-сајтhttps://www.bundeskanzleramt.gv.at/die-bundesregierung

Влада Аустрије (њем. Österreichische Bundesregierung - Аустријска савезна влада) је извршни кабинет Републике Аустрије. Састоји се од канцелара, који је шеф владе, потпредсједника и министара .

Номинације[уреди | уреди извор]

Од реформе аустријског Устава из 1929. године све чланове федералне владе именује савезни федерални предсједник Аустрије. [1] Пошто Федерална влада мора да одржи поверење парламента, председник генерално мора да се придржава вољи тог тела у свом именовању. У пракси, лидер најјаче политичке странке, која је на парламентарним изборима учествовала као "канцеларски кандидат", обично се пита да постане федерални канцелар, иако је било неких изузетака. Министре предлаже за именовање канцелара, иако је предсједнику дозвољено да ускрати своје одобрење. Исто тако, предсједник може у било које вријеме смијенити канцелара и/или цијелу владу. Ако се то догоди, партије које контролишу парламент морају формирати нову владу.

Функционисање[уреди | уреди извор]

Кабинетска соба у Аустријског канцелара

Влада се често сазва на састанке. Када се формално сазове као таква, влада се назива Вијећем министара (њем. Ministerrat), што је еквивалентно ријечи "кабинет". Канцелар предсједава састанцима кабинета као први међу једнакима без овлаштења за одлучивање, без обзира на његово право на приједлог о именовању чланова владе од стране предсједника. Кабинет усваја резолуције у присуству најмање половине својих чланова и, према одлуци аустријског Уставног суда, једногласно - посебно при приједлогу закона за Национално вијеће. Сваки федерални министар је такође одговоран за своје министарство и може да му у томе помогне један или више државних секретара, који такође учествују на састанцима кабинета. Државни секретари се не сматрају члановима владе и немају право гласа на састанцима кабинета.

Полагање заклетве Нехамерове владе аустријском председнику Фан дер Белену (6. децембар 2021).

Тренутна влада[уреди | уреди извор]

Садашња влада Аустрије је коалициона влада коју је формирала аустријска народна странка (ОВП) и странка Зелених Аустрије. Мандатар је Карл Нехамер. Канцелар и министри владе положили су заклетву председнику Александру Фан дер Белену 6. децембра 2021. године.

Историјски[уреди | уреди извор]

Прва република[уреди | уреди извор]

Након распада Аустроугарске монархије, 30. октобра 1918. привремена национална скупштина Њемачке-Аустрије изабрала је извршно државно вијеће (Staatsrat), који је сам именовало државну владу са социјалдемократским политичарем Карлом Ренером на челу Државне службе. Ренерово министарство састављено је од представника три главне политичке странке - Социјалдемократа, Хришћанске социјалне партије (ЦС) и њемачких националиста ( Велика Њемачка) - према доктрини Пропорц. Као вршилац дужности извршног органа, остао је на функцији све док Уставна скупштина Аустријске прве републике 15. марта 1919. није изабрала Ренерову другу владу, коалициону владу социјалдемократских и хришћанских социјалних министара.

Државни канцелар Ренер потписао је споразум у Сен Жермену, након чега је његов кабинет пензионисан у цијелости. Поново изабран од стране Уставне скупштине 17. октобра 1919. године, његов трећи кабинет је коначно поништен распадом коалиције СПО-ЦС 7. јула 1920. године. Ренера је наслиједио хришћански социјални политичар Михаел Мајр, који је са почетком важења Аустријског устава 10. новембра 1920. постао први савезни канцелар Аустрије. Мајр и његови наследници наставили су са подршком Хришћанске Социјалне Партије и Великоњемачких националиста, док су социјалдемократе остале у опозицији.

Од 5. марта 1933. па надаље, хришћански социјални канцелар Енгелберт Долфус је наставио владати потискивањем парламента Националног вијећа. Током аустријског грађанског рата срушио је опозицију, а 1. маја 1934. успоставио је ауторитарну федералну државу Аустрију. Забрањене су све политичке партије, изузев Очевског фронта који подржава Долфусову аустрофашистичку владу. Федерална влада је 13. марта 1938. престала са радом у Аншлусу (припајање Аустрије у нацистичкој Немачкој).

Друга република[уреди | уреди извор]

Дана 27. априла 1945. привремена аустријска влада националног јединства, поново под државним канцеларом Карлом Ренером, прогласила је Аншлус ништавним. Он је припремио изборе за Аустријски национални савет одржане 25. новембра. 20. децембра 1945. године, аустријски устав је званично поново донесен, а оснивач ОВП-а Леополд Фигл формирао је прву послијератну федералнз владу.

Листа аустријских влада и њихових руководстава од 1945. године:[уреди | уреди извор]

Владе Аустрије
Име владе Трајање владе Канцелар Вицеканцелар Партије које су учествовале Избори
Ренер 27. април 1945 - 20. децембар 1945 Карл Ренер1 N/A ÖVP, SPÖ, KPÖ није их било
Фигл I 20. децембар 1945 - 8. новембар 1949 Леополд Фигл (ÖVP) Адолф Шерф (SPÖ) ÖVP, SPÖ, KPÖ 1945
Фигл II 8. новембар 1949. - 28. октобар 1952 Леополд Фигл (ÖVP) Адолф Шерф (SPÖ) ÖVP, SPÖ 1949
Фигл III 28. октобар 1952. - 2. април 1953 Леополд Фигл (ÖVP) Адолф Шерф (SPÖ) ÖVP, SPÖ
Раб I 2. април 1953 - 29. јун 1956 Јулијус Раб (ÖVP) Адолф Шерф (SPÖ) ÖVP, SPÖ 1953
Раб II 29. јун 1956. - 16. јул 1959 Јулијус Раб (ÖVP) Адолф Шерф (SPÖ), Бруно Питерман (SPÖ)² ÖVP, SPÖ 1956
Раб III 16. јул 1959. - 3. новембар 1960 Јулијус Раб (ÖVP) Бруно Питерман (SPÖ) ÖVP, SPÖ 1959
Раб IV 3. новембар 1960 - 11. април 1961 Јулијус Раб (ÖVP) Бруно Питерман (SPÖ) ÖVP, SPÖ
Горбах I 11. април 1961 - 27. март 1963 Алфонс Горбах (ÖVP) Бруно Питерман (SPÖ) ÖVP, SPÖ
Горбах II 27. март 1963 - 2. април 1964 Алфонс Горбах (ÖVP) Бруно Питерман (SPÖ) ÖVP, SPÖ 1962
Клаус I 2. април 1964 - 19. април 1966 Јозеф Клаус (ÖVP) Бруно Питерман (SPÖ) ÖVP, SPÖ
Клаус II 19. април 1966 - 21. април 1970 Јозеф Клаус (ÖVP) Фритз Бок (ÖVP), Херман Витхалм(ÖVP)³ ÖVP 1966
Крајски I April 21, 1970 – November 4, 1971 Бруно Крајски (SPÖ) Рудолф Хаусер (SPÖ) SPÖ 1970
Крајски II 4. новембар 1971. - 28. октобар 1975 Бруно Крајски (SPÖ) Рудолф Хаусер (SPÖ) SPÖ 1971
Крајски III 28. октобар 1975. - 5. јуни 1979 Бруно Крајски (SPÖ) Рудолф Хаусер (SPÖ), Ханес Андрош (SPÖ)4 SPÖ 1975
Крајски IV 5. јун 1979. - 24. мај 1983 Бруно Крајски (SPÖ) Ханес Андрош (SPÖ), Фред Синовац (SPÖ)5 SPÖ 1979
Синовац 24. мај 1983. - 16. јуни 1986 Фред Синовац (SPÖ) Норберт Шегар (FPÖ) SPÖ, FPÖ 1983
Враницки I 16. јун 1986. - 21. јануар 1987 Франц Враницки (SPÖ) Норберт Шегар (FPÖ) SPÖ, FPÖ
Враницки II 21. јануар 1987. - 17. децембар 1990 Франц Враницки(SPÖ) Алојз Мок (ÖVP), Јозеф Риглер (ÖVP)6 SPÖ, ÖVP 1986
Враницки III 17. децембар 1990. - 29. новембар 1994 Франц Враницки (SPÖ) Јозеф Риглер (ÖVP), Ерхард Бусек (ÖVP)7 SPÖ, ÖVP 1990
Враницки IV 29. новембар 1994. - 12. март 1996 Франц Враницки (SPÖ) Ерхард Бусек (ÖVP), Волфганг Шисел (ÖVP)8 SPÖ, ÖVP 1994
Враницки V 12. март 1996. - 28. јануар 1997 Франц Враницки (SPÖ) Волфганг Шисел (ÖVP) SPÖ, ÖVP 1995
Клима 28. јануар 1997. - 4. фебруар 2000 Виктор Клима (SPÖ) Волфганг Шисел (ÖVP) SPÖ, ÖVP
Шисел I 4. фебруар 2000. - 28. фебруар 2003 Волфганг Шисел (ÖVP) Сузане Рајс-Пасер (FPÖ) ÖVP, FPÖ 1999
Шисел II 28. фебруар 2003. - 11. јануар 2007 Волфганг Шисел (ÖVP) Херберт Хаупт (FPÖ), Хуберт Горбах (FPÖ/BZÖ)9 ÖVP, FPÖ, BZÖ 2002
Гузенбауер 11. јануар 2007. - 2. децембар 2008 Алфред Гузенбауер (SPÖ) Вилхелм Молтара (ÖVP) SPÖ, ÖVP 2006
Фајман I 2. децембар 2008. - 16. децембар 2013. Вернер Фајман (SPÖ) Јозеф Прол (ÖVP), Михаел Шинделегер (ÖVP)10 SPÖ, ÖVP 2008
Фајман II 16. децембар 2013. - 17. мај 2016. Вернер Фајман (SPÖ) Михаел Шинделегер (ÖVP) SPÖ, ÖVP 2013
Керн 18. мај 2016. - 18. децембар 2017 Кристијан Керн (SPÖ) Рајнхолд Митарлена (ÖVP), Волфганг Брандстетер (ÖVP)11 SPÖ, ÖVP
Курц I 18. децембар 2017. - 28. мај 2019 Себастијан Курц (ÖVP) Хајнц Кристијан Штрахе (FPÖ), Хартвиг Логер (ÖVP) ÖVP, FPÖ 2017
Биерлејн 3. јун 2019. - 7. јануар 2020 Брижит Биерлејн (независна) Клеменс Јаблонер (независан) Независни
Курц II 7. јануар 2020. - актуални Себастијан Курц (ÖVP) Вернер Коглер (Grüne) ÖVP, Grüne 2019
Шаленберг 11. октобар 2021.– 6. децембар 2021 Александер Шаленберг (ÖVP) Вернер Коглер (Grüne) ÖVP, Grüne 2021
Нехамер 6. децембар 2021. – актуални Карл Нехамер (ÖVP) Вернер Коглер (Grüne) ÖVP, Grüne

Биљешке
  1. Карл Ренер радио је само као надзорник привремене владе.
  2. Када је Адолф Шерф изабран за предсједника Аустрије, Бруно Питерман је изабран за вицеканцелара од 22. маја 1957. године.
  3. Од 19. јануара 1968. године Херман Витхелм је био вицеканцелар.
  4. Рудолф Хаусер је био вицеканцелар до 30. септембра 1976. године. Од 1. октобра 1976. године, Ханес Андрош је био вицеканцелар.
  5. Фред Синовац био је вицеканцелар од 20. јануара 1981. године.
  6. До 24. априла 1989. Алојз Мок је био вицеканцелар. Од 24. априла 1989. године, Јозеф Риглер је био вицеканцелар.
  7. Од 2. јула 1991. године, Ерхард Бусек је био вицеканцелар.
  8. Од 4. маја 1995. Волфганг Шисел је био вицеканцелар.
  9. До 20. октобра 2003. године, Херберт Хаупт је био вицеканцелар. Од 21. октобра 2003. године, Хуберт Горбах је био вицеканцелар. До 17. априла 2005. Горбахова партијска припадност била је ФПО, а затим БЗО.
  10. До 20. априла 2011. године, Јосеф Прол је био вицеканцелар. Од 21. априла 2011. године, Михаел Шпинделегер је био вицеканцелар.
  11. До 17. маја 2017. године, Рајнхолд Митерленер је био вицеканцелар. Од 17. маја 2017. године, Волфганг Брандштетер је био вицеканцелар.
Традиционалне боје
Аустријска народна партија (Österreichische Volkspartei, ÖVP)
Социјалдемократска партија Аустрије (Sozialdemokratische Partei Österreichs, SPÖ), до 1991: Социјалистичка партија Аустрије
Комунистичка партија Аустије (Kommunistische Partei Österreichs, KPÖ)
Слободарска партија Аустрије (Freiheitliche Partei Österreichs, FPÖ)
Алијанса за будућност Аустрије (Bündnis Zukunft Österreich, BZÖ)
Зелени Аустрије (Die Grünen – Die Grüne Alternative, GRÜNE)
Извор: Kanzler und Regierungen seit 1945. Федерална служба канцелара Аустрије Web Site. Беч, Федерална служба канцелара Аустрије 2022. Њемачки[2] Енглески[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Види члан 70 Савезног уставног закона
  2. ^ „Bundeskanzleramt der Republik Österreich - Startseite”. www.bundeskanzleramt.gv.at (на језику: немачки). Приступљено 2022-10-07. 
  3. ^ „Bundeskanzleramt der Republik Österreich - Startseite”. www.bundeskanzleramt.gv.at (на језику: немачки). Приступљено 2022-10-07. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Влада_Аустрије&oldid=26842808”