Рајнхолд Митерленер

С Википедије, слободне енциклопедије
Рајнхолд Митерленер
Рајнхолд Митерленер 2019.
Лични подаци
Датум рођења(1955-12-10)10. децембар 1955. (68 год.)
Место рођењаХелфенберг, Горња Аустрија, Аустрија
РелигијаКатолик
УниверзитетУниверзитет у Линцу
Породица
Деца3
Политичка каријера
Политичка
странка		Аустријска народна странка (ÖVP)
9. мај 2016. — 17. мај 2016.
ПредседникХајнц Фишер
ПретходникВернер Фајман
НаследникКристијан Керн
8. новембра 2014. — 14. мај 2017.
ПретходникМихаел Шпинделегер
НаследникСебастијан Курц

Рајнхолд Митерленер (нем. Reinhold Mitterlehner; рођен 10. децембра 1955.) је аустријски политичар, својевремено председник Аустријске народне партије (ОВП), министар економије у аустријској влади, вицеканцелар и вршилац дужности канцелара Аустрије.[1][2][3]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Митерленер је рођен у Хелфенбергу, у Горњој Аустрији, 10. децембра 1955.[4][5] Докторирао је право на Универзитету Јоханес Кеплер у Линцу 1980. године.[6] Потом је похађао постдипломски курс из менаџмента у Фрибургу.[7]

Каријера[уреди | уреди извор]

Од 1980. до 1992. Митерленер је радио у Привредној комори Горње Аустрије, где је обављао различите функције, укључујући и директора маркетинга.[8] Од 1992. до 2000. био је генерални секретар Аустријске економске лиге (ÖWB) у Бечу.[9] Поред тога, био је локални политичар у Ахорну од 1991. до 1997.[10] Именован је за председника странке округа Рорбах у мају 2002.[11]

Посланик у аустријском парламенту, 2000–2008[уреди | уреди извор]

Као члан Аустријске народне партије (ОВП),[10] Митерленер је изабран у аустријски парламент 8. фебруара 2000,[9] где је радио у Комитету за рад и социјална питања (2000–2008); Одбор за економска питања (2000–2008); и комитет за финансије (2003–2008).

У међувремену, такође 2000. године, Митерленер је именован за заменика генералног секретара Аустријске савезне економске коморе (WKO), држећи ту функцију до 2008.[11]

Савезни министар економије, 2008–2017[уреди | уреди извор]

Након националних избора 2008. године, 2. децембра 2008. Митерленер је именован за савезног министра привреде, породице и омладине као део коалиционе владе коју је предводио канцелар Вернер Фајман.[12][13] Године 2008. именован је и за потпредседника Аустријске енергетске агенције.[6]

Митерленер је био један од водећих кандидата за наследника Јозефа Прела, који је напустио руководство странке у априлу 2011.[14] Уместо тога, од 2011. до 2014. био је заменик савезног председника Народне странке и тек у септембру 2014. постао је наследник Михаела Шпинделегера на месту председника странке. Од Шпинделегереа је преузео и функцију вицеканцелара Аустрије.[6][15]

Након што је ОВП изгубио гласове на покрајинским изборима од десничарске, антиимиграционе Партије слободе (FPÖ) 2015. године, Митерленер је јавно запретио да ће напустити коалициону владу ако Фајманови социјалдемократски партнери не пооштре своју политику према мигрантима и одустану од идеје Аустрије као "државе благостања".[16]

Након оставке тадашњег савезног канцелара Вернера Фајмана, Митерленер је био привремени шеф владе од 9. до 17. маја 2016. године све док Кристијан Керн није положио заклетву.

Остале активности[уреди | уреди извор]

Корпоративни одбори[уреди | уреди извор]

  • Председавајући надгледног одбора Осигуравајућег друштва Горње Аустрије (нем. Oberösterreichische Versicherung (OÖ), од 2019)[17][18]
  • Члан саветодавног одбора Глобал Хидро Енергије (Global Hydro Energy)[19]

Непрофитне организације[уреди | уреди извор]

  • Председник Аустријског истраживачког друштва (нем. Österreichische Forschungsgemeinschaft, од 2018)[20][21]
  • Национални фонд Републике Аустрије за жртве националсоцијализма, по службеној дужности члан управног одбора
  • Индустрисјко научни институт, члан управног одбора (нем. Industriewissenschaftliches Institut)
  • Међународна асоцијација за размену студената за техничко искуство (ИАЕСТЕ), члан управног одбора

Лични живот[уреди | уреди извор]

Митерлехнер је ожењен и има три ћерке.[10]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Connolly, Kate (2016-05-09). „Faymann quits as Austrian chancellor following far right's election victory”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2017-05-10. 
  2. ^ „Christian Kern named as new Austrian Chancellor”. POLITICO (на језику: енглески). 2016-05-12. Приступљено 2017-05-10. 
  3. ^ „Vizekanzler Mitterlehner tritt zurück”. news.ORF.at (на језику: немачки). 2017-05-10. Приступљено 2017-05-10. 
  4. ^ „Austria's New Cabinet: Economics Minister Reinhold Mitterlehner”. Wikileaks. 12. 12. 2008. Приступљено 15. 7. 2013. [мртва веза]
  5. ^ „Mr. Reinhold Mitterlehrar, Dr. iur.”. Austrian Politics Encyclopedia. Архивирано из оригинала 13. 9. 2013. г. Приступљено 13. 9. 2013. 
  6. ^ а б в „Mr. Reinhold Mitterlehrar, Dr. iur.”. Austrian Politics Encyclopedia. Архивирано из оригинала 13. 9. 2013. г. Приступљено 13. 9. 2013. 
  7. ^ „Keynote speakers”. Power-Gen Europe. Приступљено 15. 7. 2013. 
  8. ^ „The Minister”. Federal Minister of Economy, Family and Youth. Архивирано из оригинала 26. 12. 2013. г. Приступљено 15. 7. 2013. 
  9. ^ а б „The Minister”. Federal Minister of Economy, Family and Youth. Архивирано из оригинала 26. 12. 2013. г. Приступљено 15. 7. 2013. 
  10. ^ а б в „Austria's New Cabinet: Economics Minister Reinhold Mitterlehner”. Wikileaks. 12. 12. 2008. Приступљено 15. 7. 2013. [мртва веза]
  11. ^ а б „Keynote speakers”. Power-Gen Europe. Приступљено 15. 7. 2013. 
  12. ^ Kurt Richard Luther (2009). „The Revival of the Radical Right: The Austrian Parliamentary Election of 2008” (PDF). Keele European Parties Research Unit. Working papers (29). Приступљено 15. 7. 2013. 
  13. ^ „Austrian ministries”. Rulers. Приступљено 13. 9. 2013. 
  14. ^ Chris Bryant (13. 4. 2011). „Austria's finance minister quits politics”. Financial Times. Vienna. Приступљено 15. 7. 2013. 
  15. ^ Michael Shields (August 31, 2014), Austrian conservatives pick Schelling as finance minister Reuters.
  16. ^ Shadia Nasralla (September 30, 2015), Austrian vice chancellor threatens to quit coalition government Reuters.
  17. ^ Mitterlehner wird Aufsichtsrats-Chef der OÖ Versicherung Kurier, February 1, 2019.
  18. ^ Mitterlehner wird Aufsichtschef in OÖ-Versicherung Wiener Zeitung, February 1, 2019.
  19. ^ Noch ein neuer Job für Reinhold Mitterlehner Die Presse, March 8, 2013.
  20. ^ Organization Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2022) Österreichische Forschungsgemeinschaft (ÖFG).
  21. ^ Reinhold Mitterlehner neuer Präsident der Forschungsgemeinschaft Der Standard, July 3, 2018.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајнхолд_Митерленер&oldid=27419553”