Алојз Мок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алојз Мок

Алојз Мок
Алојз Мок

Биографија
Датум рођења 10. јун 1934.
Место рођења Ојратсфелд (Аустрија)
Политичка партија Аустријска народна странка

Алојз Мок (нем. Alois Mock; Ојратсфелд, 10. јун 1934) је аустријски политичар и члан хришћанско-конзервативне аустријске народне странке (ÖVP). Био је заменик канцелара Аустрије од 1987. до 1989. године, као министар спољашњих послова Аустрије је помогао Аустрији да се придружи Европској унији, а имао је улогу у распаду СФРЈ, због подржавања сецесионистичких покрета у Словенији и Хрватској.

Биографија[уреди]

Рођен је у Еурацфелду (Euratsfeld) у јужном делу Аустрије. Завршио је Правни факултет у Бечу, а након тога и међународно право у Болоњи и Бриселу. У Бечу, постао је члан Римокатоличког студентског удружења "K.A.V. Norica Wien".

Од 1961. до 1966. године, Алојз Мок је био саветник канцелара Јозефа Клауса за "OECD" у Паризу. 1966. године, Алојз је постао секретар кабинета Клауса и од 1969. до 1970. године је био најмлађи министар за образовање у аустријској историји.

После парламентарних избора у Аустрији 1971. године, када је Социјал-демократска партија Аустрије (SPÖ) освојила већину, Алојз је постао члан парламента и градоначелник Еурацфелда. Од 1971. до 1978. године, Алојз је био вођа ÖAAB, најважније групације ÖVP. Од 1978. до 1987. године, био је вођа парламентарне партије и од 1979. године званичник федералне партије.

1979. године, Мок је постао председник Европске Демократске Уније. Након избора 1986. године, од 1987. до 1989. године, Алојз је био аустријски вице-канцелар владе Франца Враницкија (Franz Vranitzky). Био је на позицији министра спољашњих послова од 1987. до 1995. године и помогао је Аустрији да уђе у Европску унију. Постао је један од најпопуларнијих политичара у Аустрији.

Јула 1989. године, пресекао је жицу "Гвоздене Завесе" између Аустрије и тада комунистичке Мађарске, заједно са својим мађарским колегом Ђулом Хорном.

Заједно са Ханс-Дитрих Геншером из Немачке, одлучио је да призна илегалну сецесију Словеније и Хрватске из Југославије, што је један од главних узрока ратова у Југославији.

1999. године је отишао у пензију због Паркинсонове болести.

Спољашње везе[уреди]