Карл Нехамер

С Википедије, слободне енциклопедије
Карл Нехамер
Карл Нехамер 2020.
Лични подаци
Датум рођења(1972-10-18)18. октобар 1972. (51 год.)
Место рођењаБеч, Аустрија
РелигијаКатолик
УниверзитетУниверзитет у Бечу
Породица
ПартнерКатарина Нидецки
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка		Аустријска народна странка (ÖVP)
6. децембар 2021.
ПредседникАлександер Фан дер Белен
ПретходникАлександер Шаленберг
Тренутна функција
Функцију обавља од 14. маја 2022.
Вршилац дужности: 3. децембра 2021. – 14. маја 2022.
ПретходникСебастијан Курц

Карл Нехамер (нем. Karl Nehammer; рођен 18. октобра 1972) аустријски је политичар. На функцији је 32. канцелара Аустрије од 6. децембра 2021. Члан је Аустријске народне партије (ОВП - ÖVP) и њен председник од 14. маја 2022. Био је министар унутрашњих послова од 2020. до 2021. године, генерални секретар ОВП-а од 2018. до 2020. године и члан Националног савета од 2017. до 2020.[1]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Нехамер је одрастао у Бечу, где је дипломирао 1992. године. Војни рок је одслужио као једногодишњи добровољац са продуженим служењем до 1996. године. 1997. године је отпуштен у чину потпоручника. Потом је радио као инструктор за службенике за информисање у Савезном министарству одбране и као тренер за стратешку комуникацију за различите институције, као што су Институт за унапређење запослења (BFI) и Политичка академија Аустријске народне партије.

Од 2012. године Нехамер је завршио двогодишњи универзитетски курс политичке комуникације на Универзитету за континуирано образовање Кремс и дипломирао на мастер студијама.[2]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Нехамер је постао активан у партијској организацији ОВП након што је напустио војску, у почетку је радио са партијском академијом. Затим је био начелник одељења службе и мобилизације у седишту странке од 2007–08, и одељења за обуку и умрежавање од 2008–09. Затим је постао директор удружења Доње Аустрије партијске академије и сматран је блиским тадашњем заменику гувернера Волфгангу Соботки.[3]

У октобру 2015. Нехамер је именован за заменика генералног секретара и савезног организационог председника Аустријског радничког синдиката (ÖAAB), синдикалног удружења ОВП-а.[4]

Наслиједио је Аугуста Вогингера на мјесту генералног секретара ÖAAB 2016. године и на тој функцији био је до јануара 2018. У новембру 2016. године изабран је за регионалног председника ÖAAB Беча. Од априла 2017. био је окружни партијски председник ОВП-а у Бечу-Хицинг.[5]

Министар унутрашњих послова[уреди | уреди извор]

Нехамер је именован за министра унутрашњих послова у другој влади коју је оформио канцелар Себастијан Курц. Нехамер је положио заклетву 7. јануара.[6] Под његовим вођством, аустријска влада је средином 2020. године подигла оптужницу против особе која је признала да је шпијунирала за турску тајну службу.[7] Био је један од три менаџера кризног штаба током пандемије КОВИД-19, са одговорношћу за спровођење карантина и ограничења. Сматра се снажним поборником избегличке политике аустријске владе.[8]

Нехамер са Зеленским у Кијеву 9. априла 2022.

Нехамер је предводио владин одговор након напада у Бечу 2020. Он је нападача описао као „исламистичког терористу“ и симпатизера Исламске државе[9] и признао да обавештајне службе под његовом јурисдикцијом нису успеле да пренесу информације које су могле да спрече напад.[10] Нехамерова жена и деца добили су полицијску заштиту због претњи смрћу које су стигле након напада.[11]

Канцелар Аустрије[уреди | уреди извор]

У октобру 2021, Себастијан Курц је поднео оставку на место канцелара након истраге о корупцији, а наследио га је министар спољних послова Александар Шаленберг. Курц је остао на челу ОВП-а до 2. децембра, када је објавио да се повлачи из политике. Убрзо након тога, Шаленберг је најавио да неће преузети вођство и да ће поднети оставку на место канцелара у корист новог лидера ОВП-а када он буде изабран.[12] Савезни партијски комитет је 3. децембра привремено именовао Нехамера за лидера ОВП-а и предложио га за канцелара.[13][14][15] На ванредној партијској конвенцији 14. маја 2022. Нехамер је изабран за председника ОВП-а са 100% гласова.[16]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Нехамер је ожењен колегиницом из ОВП Катарином Нидецки. Имају двоје деце.[17] Пар је добио критике почетком 2020. након што је Катарина именована за портпаролку Министарства одбране, а Херберт Кикл је оптужио владу да ставља унутрашњу и одбрамбену политику "у руке једне породице".[18] Катарина је почела да ради у приватном сектору у односима сa јавношћу у јулу 2020. Нехамеров свекар је бивши водитељ ОРФ а Петер Нидецки.[19]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Karl Nehammer, MSc”. National Council (на језику: немачки). Приступљено 3. 12. 2021. 
  2. ^ „Karl Nehammer, MSc”. Meine Abgeordneten (на језику: немачки). Приступљено 8. 1. 2020. 
  3. ^ „Karl Nehammer in a portrait: Mars on the move”. Profil (на језику: немачки). 2. 12. 2021. 
  4. ^ „Karl Nehammer, MSc”. Meine Abgeordneten (на језику: немачки). Приступљено 8. 1. 2020. 
  5. ^ „Karl Nehammer, MSc”. Meine Abgeordneten (на језику: немачки). Приступљено 8. 1. 2020. 
  6. ^ „From the party headquarters to the Ministry of the Interior”. ORF (на језику: немачки). 2. 1. 2020. 
  7. ^ „Austria to file charges against Turkish spy: interior minister”. Reuters. 1. 9. 2020. 
  8. ^ „Karl Nehammer in a portrait: Mars on the move”. Profil (на језику: немачки). 2. 12. 2021. 
  9. ^ „Vienna shooting: Austria hunts suspects after 'Islamist terror' attack”. BBC. 3. 11. 2020. 
  10. ^ Bell, Bethany (2020-11-07). „Vienna shooting: The night my safe city lost its innocence”. BBC. Приступљено 2021-12-09. 
  11. ^ „Islamist threats: Nehammer's wife and children receive police protection”. Kleine Zeitung (на језику: немачки). 11. 11. 2020. 
  12. ^ „Austrian chancellor resigns after Sebastian Kurz withdraws from politics”. Deutsche Welle. 2. 12. 2021. 
  13. ^ Eder, Marton (2021-12-02). „Austria Braces for Third Leader in Weeks After Political Storm”Неопходна новчана претплата. Bloomberg News. Приступљено 2021-12-09. 
  14. ^ „Immigration hardliner Karl Nehammer to take over as Austrian leader”. The Guardian. 4. 12. 2021. 
  15. ^ „Austria ruling party picks Nehammer for chancellor”. BBC. 3. 12. 2021. 
  16. ^ „Austria's Nehammer formally elected party leader in unanimous vote”. The Local. 14. 5. 2022. 
  17. ^ „'Loyal soldier' takes helm for Austria's conservatives”. France 24 (на језику: енглески). 2021-12-06. Приступљено 2021-12-08. 
  18. ^ „Nehammer's wife becomes defense spokesperson”. Der Standard (на језику: немачки). 5. 1. 2020. 
  19. ^ „Karl Nehammer's delicate mission”. Die Presse (на језику: немачки). 1. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Карл Нехамер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл_Нехамер&oldid=26206674”