Врело Кавак

Координате: 43° 09′ 07″ С; 22° 35′ 06″ И / 43.151833° С; 22.585° И / 43.151833; 22.585
С Википедије, слободне енциклопедије
43° 09′ 07″ С; 22° 35′ 06″ И / 43.151833° С; 22.585° И / 43.151833; 22.585
Врело Кавак
Тип Крашко
Издашност 85 l/sec m3/s
Температура воде 12 - 13 °C
Планински венац Влашка планина
Геопростор Пиротска котлина
Област Југоисточна Србија
Држава Србија
Врело Кавак на карти Србије
Врело Кавак

Врело Кавак једно је од многобројних дубинских крашких извора у кршу Источне Србије, у саставу слива Нишаве, који се налази на ободу града Пирота, у Пиротској котлини, на надморској висини од 372 m на североисточном крилу Влашке планине. Аминистративно припада Општини Пирот и Пиротском управном округу.[1]

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Пиротска котлина је пре језерске фазе била јако скрашћена, након чега је покривена језерским неогеним седиментима, а подјезерски извори су изградили своје вертикалне канале. Након повлачења језера извори су наставили да издају воду на дну Пиротске котлине. Највеће крашко врело на њеном дну је Кавак. Вода која ту извире има сабирну област на североисточном крилу Влашке планине.[1]

Врело Кавак, које се налази у централном делу Пиротске котлине, у локалитету Рогоз,

  • најзначајније је врело Пиротске котлине — због тога што преко њега истиче највећа количина вода из овог дела масива Влашке планине), и
  • најинтересантније је врело Пиротске котлине — због начина истицања и целокупног геолошког контекста.[2]

До истицања вода кроз неогене наслаге долази као последица блоковске структуре кречњака који представљају подину неогених наслага. У зони врела, блок кречњака је издигнут до дубине мање од 30 m, док се у непосредној близини врела дубина кречњака креће и преко 70 m.[3] Висина зона прихрањивања врела и дубока циркулација условљава сифонално истицање вода кроз релативно танке песковито - глиновите и песковито - шљунковите наслаге котлине.

Издашност врела је у минимуму око 85 l/s, а издашност је релативно уједначена. Посебно је значајна стабилност квалитета вода и одсуство замућивања.

Експолатација врела[уреди | уреди извор]

Врело је делимично каптирано за потребе водоснабдевања Пирота, док вишак воде слободно отиче и нема сталног праћења тих количина.[3][1]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Крашка врела — Врело Кавак У: Мрђан М. Ђокић, Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 41-42.
  2. ^ М. Мандић: Карстна врела Пиротске котлине Пиротски зборник 40 (2015) 203-225. стр. 222-223
  3. ^ а б Вукићевић, М., Костић, С., Милошевић, Д., Новитовић, А., Пејчић, Т. (2006). Извештај о детаљним хидрогеолошким истраживањима на подручју врела Кавак, Бездан и Ћелташ у циљу сагледавања могућности њиховог коришћења за водоснабдевање Пирота и околине, фонд предузећа „Геофизика-ИНГ“, Београд

Литература[уреди | уреди извор]

  • Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад
  • М. Мандић: Карстна врела Пиротске котлине Пиротски зборник 40 (2015) 203-225.
  • Станковић, С. (1997). Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]