Вранашница (притока Нишаве)
| Вранашница | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Слив | Црно море |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| В. извора | 702 m |
| Ушће | Нишава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Пирот |
Вранашница је десна притока Нишаве у Ђурђевом пољу низводно од Станичења, на 83-ем речном километру.[1]
Називи[уреди | уреди извор]
Вранашница која је позната још и као Осмаковска река, у горњем делу тока, од села Враништа до ушћа у Нишаву мења назив у Вранашница.[1]
Географске одлике слива[уреди | уреди извор]
- Извор
Вранашница извире на надморској висини од 702 метра, испод Бабине главе (816 m н.в), на развођу са Трговишким Тимоком. Сушних година дешава се да Осмаковска река пресуши и узводно од Враништа.[1]
- Геолошке одлике слива
У изворишном делу Врањешнице постоји велики број дубоко усечених јаружастих долина, а сам терен је изграђен од палеогених слабо отпорних седимената и јако изражених ерозија. И у сливу прве велике притоке, Бабинокалске реке, присутне су сличне бројне јаруге које пресецају терен изграђен од кредних магматских агломерата, пешчара и лапораца.[1]
Од ушћа Бабинокалске реке до Враништа речно дно се незнатно шири. Образована је алувијална раван, ширине до 200 метара.[2]
- Вегетација
Како је нагиб слива велики у њему шуме не заузимају значајне површине. Мање од трећине слива покривено је шумама, углавном слабог квалитета. Већи део површине слива користи се за пољопривредну проиводњу.[3]
- Притоке
Код Осмакова, са леве стране, у Осмаковску реку се улива највећа лева притока – Влашка река. Од села Враништа до ушћа у Нишаву Осмаковска река назива се Вранашницом. Село Враниште се налази већим делом на левој притоци Вранашнице - Потоку. Поток извире у подножју кречњачког гребена Китке који пробија уском долином изнад села. Низводно Вранашница нема притока.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Вранашница У:Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2017), Ниш, 2015 стр. 154-155
- ^ Младеновић Т. (1969): Слив реке Нишаве – Прилог потамолошком проучавању. Магистарски рад. Природно-математички факултет, Одсек за географију, Београд
- ^ Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Ђокић, Мрђан М. (2015). Нишава-потамолошка студија. Ниш: Природно — математички факултет Универзитета у Нишу. Архивирано из оригинала 04. 09. 2017. г. Приступљено 24. 02. 2019.