Јелашничка клисура
| Јелашничка клисура Специјални резерват природе |
|
|---|---|
 |
|
| Дубина | од 293 до 580 m |
| Површина | 115,73 km² |
| Речна долина | Јелашничка река |
| Планинска област | Карпатско-балканска |
| Насеља | Јелашница и Чукљеник |
| Области | Нишавска област |
| Регије | Источна Србија |
| Државе |  Србија |
 |
|
| Језик | Српски |
| Изговор | Призренско-тимочки дијалект
|
Јелашничка клисура је клисура у Србији, у подножју Суве Планине, удаљена петнаст километара од Ниша и 3 километара од Нишке Бање. Клисура се налази у атрима села Јелашница и Чукљеник[1]. Од 1995. године део клисуре од 115,73 хектара је стављен под заштиту као „Специјални резерват природе Јелашничка клисура“[1]. Највећа надморска висина износи 580 метара (Радовански камен или Радов камен), а најмања висина је 293 метара.
Јелашничка клисура је уска, са стрмим странама. Због водене и крашке ерозије јавила се богата морфолошка орнаментика[1]. Настала је вертикалним усецањем Јелашничке реке у кречњачке стене[1].
[уреди] Флора и фауна
Флору клисуре одликују бројне ендемске и реликтне врсте. Посебно се истичу две терцијарне балканске врсте Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) и српска рамонда (Ramonda serbica). Само у Јелашничкој и Сићевачкој клисури је успостављена зона контакта између ове две ендемско—реликтне врсте[1]. У клисури се налази 39 мезијских, 20 балканских и 6 илирских ендема и субендема[1]. Сем српске и Наталијине рамонде истичу се и ловоролисни јеремичак (Daphne laureola) и српска вијошница (Parietaria serbica)[2]
Од фауне се за клисуру наводи 11 врста птица које се сматрају веома угроженим у Србији. Такође у клисури је утврђено 112 врста дневних лептира, што је сврстава међу лептирима најбогатије речне долине у Србији[2].
[уреди] Извори
[уреди] Спољашње везе
.gif){kind=small}
 |
Овај незавршени чланак Јелашничка клисура везан је за географију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
|
|||||||
