Чубрина бањица
| Чубрина бањица | |
|---|---|
| Тип | Термоминерални извор |
| Издашност | 0,02—0,12 m3/s |
| Температура воде | 18—19 °C |
| Планински венац | Тепошка површ |
| Област | Југоисточна Србија |
| Држава |  Србија
|
Чубрина бањица је термоминерални извор чије воде избијају на десној обали Гинске реке. Понорске воде Старе планине и Влашке планине учествују и у храњењу овог термалног извора чија се температура воде креће од 17 до 19 °C.[1]
Овај извор као и већи број термалноминералних извора у Пиротској котлини (Пиротска бањица, Крупачка бањица и Бањица у селу Власи) познати су као лечилишта још у давна античка времена,[2] и данас представљају велику компаративну предност и за развој туризма у Пиротској котлини.[3]
Географија[уреди | уреди извор]
Положај[уреди | уреди извор]
Чубрина бањица се налази у средњем Понишављу и Пиротској котлини у изворишту Градишког врела, на крајњем југоисточном ободу Пиротске котлине.[4] Градишко врело и термоминерални извори бањице избијају под ниским кречњачким одсеком Тепошке крашке површи, на контакту баремских кречњака и језерских седимената.
Карактеристике изворишта[уреди | уреди извор]
Горњи извор, који је слабији избија сифонски на висини од 410 меатара, из шљунковитопесковитог речног наноса, који покрива контакт између кречњачких стена и језерских седимената и раседа.[5]
Издашност овог извора је око 2,5 l/sec.
Доњи извор, који је издашнији јесте термални извор, чија вода је загрејана на 19 °C. Он избија између Градишког врела и корита реке.[5]
Издашност овог извора, мерена у октобру 1994. године, износила је око 12 l/sec.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Петровић, Ј., Станковић, С. (2001), Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља - могућности њиховог коришћења, Зборник радова 31, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду Природно-математички факултет, Институт за географију, Нови Сад
- ^ П. Чубриловић, Љ. Палавестрић, Карсне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд Геолошког завода, Београд. Распоред врела Пиротске котлине може се видети на стр. 58. Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља. Издање Јавног предузећа водовод и канализација Пирот, 2000. г.
- ^ Станковић. А., (2015), Стање и перспективе развоја одрживог туризма Старе планине, мастер рад, Универзитет у Нишу, Ниш: Природно-математички факултет , Департман за географију
- ^ Станковић С. (1998) - Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд.
- ^ а б П. Чубриловић, Љ. Палавестрић, Карсне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд Геолошког завода, Београд
Литература[уреди | уреди извор]
- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Бање и бањице у горњем и средњем Понишављу
- Ceo Pirot leži na jezeru Biic novine, Beograd, 29.8.2001.
