Врела Пештерице
| Врела Пештерице | |
|---|---|
 | |
| Тип | Крашко |
| Издашност | 3,5 m³/s m3/s |
| Температура воде | 12 - 13 °C |
| Планински венац | Влашка планина |
| Геопростор | Пиротска котлина |
| Област | Југоисточна Србија |
| Држава | Србија |
  | |
Врела Пештерице су једна од многобројних дубинских крашких извора у кршу Источне Србије, на левој долинској страни реке Јерме. Аминистративно припада Општини Пирот и Пиротском управном округу.[1]
Географске одлике[уреди | уреди извор]
Врела Пештерице избијају из најнижих канала пећине Ветрена дупка у околина сала Власи на 430 m н.в, на левој долинској страни реке Јерме.[2]
Постоји и периодско врело које се налази на око двадесет метара већој надморској висини и које издаје воду сваког пролећа и јесени. Изнад периодског врела налази се главни отвор Ветрене дупке из кога изузетно ретко избија вода.[3]
Хидролошка активност Велике Дупке је врло сложена и пре свега зависи од режима воде у Беровичком пољу. У пећинском систему постоје три хидролошки различита дела: доњи суви део пећине, горњи део ходника са периодским током и понорска зона са сталним током. Кроз Ветрену Дупку протиче ток Беровичке реке. За време ниских вода, ток користи само најниже пећинске канале, а при средњем стању активни су сви понори, осим гротла Пештерице и горњег дела пећине, све до сифонског језера. Током изузетно високих вода Пештерица се активира као понор и тада вода испуњава све канале, сем највиших у доњем делу пећине.
Минимална издашност главног врела је око 35 l/s, а максимална издашност главног и периодског врела, крајем пролећа, износи око 3,5 m³/s. У том периоду вода је мутна и није за употребу.[4][1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Крашка врела — Врела Пештерице У: Мрђан М. Ђокић, Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 42.
- ^ Јовановић Б. (1961): Значај ветрене Дупке за разумевање односа између прогресивног и назадног у еволуцији речних пећина. 2. Југословенски спелеолошки конгрес, Загреб.
- ^ Петровић Ј. (1972): Пећина Ветрена дупка у селу Власи. НИВ „Слобода”, Пирот
- ^ Петровић Ј., Станковић Стеван М., Поповић М. (2000): Извори, врела и површинске воде горњег Понишавља. Јавно предузеће „Водовод и канализација - Пирот”, Пирот
Литература[уреди | уреди извор]
- Петровић, Јован (1976). Јаме и пећине СР Србије. Београд: Војноиздавачки завод. COBISS.SR 1024039040.
- Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад
- П. Чубриловић, Љ. Палавестрић, Карсне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд Геолошког завода, Београд. Распоред врела Пиротске котлине може се видети на стр. 58. Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља. Издање Јавног предузећа водовод и канализација Пирот, 2000. г.
- З. Протић, К. Петковић, Тумач за геолошку карту листа „Пирот“ размере 1:100.000. Повремена издања Геолошког института Београд, 1932. г.
- М. Мандић: Карстна врела Пиротске котлине Пиротски зборник 40 (2015) 203-225.
