Врховни суд Републике Хрватске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Хрватска
Coat of arms of Croatia.svg

Овај чланак је дио серије о
Политици Хрватске

Врховни суд Републике Хрватске је највиши суд у Хрватској. Он обезбјеђује јединствену примјену закона и равноправност грађана.

Врховни суд Републике Хрватске има сједиште у Загребу.

Надлежности[уреди]

Врховни суд Републике Хрватске:

  • обезбјеђује јединствену примјену закона и равноправност грађана, те једнакост свих пред законом;
  • разматра актуелна питања судске праксе;
  • одлучује о ванредним правним лијековима против правоснажних одлука судова у Републици Хрватској (ревизији и другим ванредним правним лијековима);
  • брине о стручном усавршавању судија;
  • одлучује о жалбама против првостепених одлука жупанијских судова и Високог трговинског суда Републике Хрватске и против властитих првостепених одлука, ако законом није другачије одређено;
  • у кривичном поступку одлучује у трећем степену о жалбама против пресуда донесених у другом степену у случајевима прописаним Законом о кривичном поступку (члан 411);
  • рјешава сукоб о надлежности између судова на подручју Републике Хрватске ако им је заједнички непосредно виши суд;
  • обавља друге послове одређене законом.

Устројство[уреди]

Унутрашње устројство Врховног суда Републике Хрватске, осим Законом о судовима, поближе се уређује Пословником и Судским пословником. Пословник Врховног суда доноси предсједник суда наком прибављеног мишљења Опште сједнице.

Судска управа[уреди]

Послови судске управе обухватају обезбјеђење услова за правилан рад и пословање суда. То конкретно обухвата:

  • устројство унутрашњег пословања у суду;
  • брига о уредном и правилном обављању послова у суду;
  • послове извршења кривичних санкција и поступање с притвореницима;
  • послове позивања и распоређивања судија поротника;
  • послове у вези с сталним судским тумачима и вјештацима;
  • послове у вези с представкама и притужбама странака на рад суда;
  • стручне послове у вези с остваривањем дужности и права службеника и намјештеника у суду;
  • брига о стручном усавршавању судија, судских савјетника, судијских приправника и других службеника и намјештеника у суду;
  • вођење статистике;
  • финансијско-материјално пословање суда и други послови.

Предсједник Врховног суда обавља послове судске управе. Њему у пословима судске управе помажу предсједници одељења и секретар суда.

Судска одјељења[уреди]

Врховни суд Републике Хрватске има два одјељења:

Сједницу одјељења чине све судије у саставу одјељења. Сједницу одјељења сазива предсједник одјељења или предсједник Врховног суда. Одлуке се доносе већином гласова судија одјељења. На сједници одјељења Врховног суда разматрају се питања од заједничког интереса за поједине или све судове с подручја Републике Хрватске, те се разматрају и дају мишљење о нацртима прописа из појединог правног подручја. На сједницама одјељења такође се разматрају питања од интереса за рад одјељења, а посебно устројство унутрашњег пословања, праћење рада, расправљање о спорним правним питањима, уједначавање судске праксе, унапређивање методе рада и стручно усавршавање судија, судских савјетника и судијских приправника распоређених на рад у одјељењу.

Правно схватање прихваћено на сједници судског одјељења Врховног суда Републике Хрватске обавезно је за сва другостепена вијећа тога одјељења, осим ако га не измијени Општа сједница Врховног суда.

Општа и проширена општа сједница[уреди]

Општу сједницу Врховног суда чине предсједник и све судије Врховног суда. Општу сједницу сазива и предсједава јој предсједник суда. Општа сједница мора се сазвати ако то затражи одјељење суда. За правоснажно одлучивање на општој сједници потребна је присутност најмање двије трећине свих судија, а одлуке се доносе већином гласова свих судија Врховног суда. На општој сједници Врховног суда посебно се:

  • утврђују општа стајалишта за обезбјеђење јединствене примјене закона и равноправности грађана те једнакости свих пред законом на подручју Републике Хрватске;
  • даје мишљење о нацрту закона или другог прописа кад се њима утврђује овлашћење суда или уређује друго питање важно за рад судова или обављање судске власти;
  • утврђује упутства судовима за праћење судске праксе;
  • утврђују извештаје који се упућују Хрватском сабору;
  • обављају и други послови прописани законом и пословником суда.

Опште правно схватање прихваћено на Општој сједници Врховног суда Републике Хрватске обавезно је за сва вијећа тог суда и може га измијенити само општа сједница. Општа правна схватања саопштавају се судовима. Након прихватања општег правног схватања о одређеном правном питању, правно схватање прихваћено о том истом питању на сједници одјељења Врховног суда не обавезује више вијећа у саставу тог одјељења.

Проширену општу сједницу Врховног суда чине све судије Врховног суда, те по два представника Високог прекршајног суда, Високог трговинског суда, Управног суда, те сваког од жупанијских судова. Предсједник Врховног суда сазива проширену општу сједницу. На проширеној општој сједници Врховног суда разматрају се актуелна питања из судске праксе и даје предлог кандидата за чланове Државног судског вијећа.

Остале организационе јединице[уреди]

Према Пословнику Врховног суда такође су уређени:

  • Секретаријат — на челу је секретар суда;
  • Одјељење за праћење, проучавање и биљежење судске праксе;
  • Одјељење образовања судија и информатизације;
  • Канцеларија предсједника — обавља послове везане уз судску управу и послове међународне сарадње Врховног суда који обухватају и послове протокола за потребе тог суда;
  • јединице стручних и помоћно-техничких служби.

Секретар помаже предсједнику суда у обављању послова судске управе. Секретара именује и разрјешава предсједник Врховног суда након прибављеног мишљења Опште сједнице Врховног суда.

Састав[уреди]

Врховни суд има предсједника и 41 судију, што је утврђено оквирним мерилима министра правде.

Предсједник[уреди]

Предсједник Врховног суда представља Врховни суд, обавља послове судске управе и друге послове одређене законом и Пословником о раду Врховног суда.

Предсједника Врховног суда, уз претходно мишљење Опште сједнице Врховног суда и надлежног одбора Хрватског сабора, на приједлог предсједника Републике бира и разрјешава Хрватски сабор. Предсједник Врховног суда се бира на четири године.

Дужност предсједника Врховног суда тренутно врши Бранко Хрватин (од 2005), а његов замјеник је судија Ана Гарачић.

Судије[уреди]

Према одредби Устава Републике Хрватске, судије именује и разрјешава те о њиховој дисциплинској одговорности одлучује Државно судско вијеће Републике Хрватске.

За судије Врховног суда може се именовати лице које је најмање 15 година радило као функционер у суду или другим правосудним органима или исто толико времена било адвокат или јавни биљежник. Такође може се именовати и универзитетски професор правних наука који има положен правосудни испит и најмање 15 година радног искуства.

Судијска дужност је стална. Судија ће бити разријешен судијске дужности:

  • ако то сам затражи;
  • ако трајно изгуби способности обављати своју дужност;
  • ако буде осуђен за кривично дјело које га чини недостојним обављања судијске дужности;
  • ако у складу са законом, због почињеног тешког дисциплинског дела, тако одлучи Државно судско вијеће Републике Хрватске;
  • кад наврши 70 година.

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]