Зоран Милановић (политичар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили другу особу истог имена, погледајте чланак Зоран Милановић.
Зоран Милановић

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 30. октобаr 1966.
Место рођења Загреб, СР Хрватска (Југославија)
Супружник Сања Мусић Милановић
Држављанство Застава Хрватске Хрватска
Народност Хрват
Вероисповест Атеиста
Политичка партија Социјалдемократска партија Хрватске
Диплома са Универзитет у Загребу
Професија правник
Списак председника влада Хрватске
Мандат(и)
10. премијер Републике Хрватске
Тренутна функција
Функцију обавља од 23. децембар 2011.
Председник Иво Јосиповић
Влада Дванаеста Влада
Претходник Јадранка Косор
2. Председник Социјалдемократске партије Хрватске
Тренутна функција
Функцију обавља од 2. јун 2007.
Претходник Ивица Рачан
Жељка Антуновић (в.д.)

Зоран Милановић (Загреб, 30. октобаr 1966) је хрватски политичар и правник. Председник је Социјалдемократске партије Хрватске и Владе Републике Хрватске.

Биографија[уреди]

Отац Стипе и мајка Гина родом су из Сиња. Одрастао је у Загребу на Трњу, а затим на Чрномерцу. После средње школе за управу и правосуђе, Милановић дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Загребу као изврстан студент. За време студирања добија Ректорову награду и учествује на студентском такмичењу из међународног јавног права Телдерс у Хагу. Према сопственом признању, у младости је био бунтован и склон тучи.[1]

Запошљава се најпре на Трговачком суду у Загребу, а затим, 1993. године у Министарству спољних послова Владе РХ, где га је на посао примио Иво Санадер. Годину дана касније одлази у мировну мисију ОЕБС-а у ратни Азербејџан, у окупирани Нагорно-Карабах, где је боравио 45 дана. Саветником у хрватској мисији при Европској унији и НАТО-у у Бриселу постаје 1996. године. Постдипломске студије права Европске уније завршио је 1998. године на фламанском универзитету у Бриселу.

Отац је два сина, Анте и Марка. Говори енглески, руски и француски језик. Хоби му је трчање и бициклизам.[2]

Политичка каријера[уреди]

Члан Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) постао је 1999. године.

Након победе коалиције превођене СДП-ом на парламентарним изборима 2000. године, поверена му је комуникација с НАТО-ом. Три године касније постаје помоћник министра спољних послова у Влади Републике Хрватске. Након победе Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) с Ивом Санадером на парламентарним изборима 2003. одлази са места помоћника.

Године 2004. долази у централу СДП-а за члана новооснованог Извршног одбора и међународног секретара с посебним задужењем одржавања контаката са другим политичким странкама. Почетком септембра 2006. године изабран је за координатора рада СДП-а у четвртој изборној јединици.

Десета ванредна изборна конвенција Странке одржана је 2. јуна 2007. године у Загребу због оставке првог председника странке и бившег хрватског премијера Ивице Рачана. Милановић се кандидовао, упркос томе што је сматран за аутсајдера јер је кратко у странци и што су му противкандидати Жељка Антуновић (в.д. председника Странке након Рачанове оставке), Милан Бандић и Тонино Пицула. Током кампање за председника странке јавно је обећао да ће поднети оставку и да се неће поново кандидовати за председника странке ако странка не освоји више мандата да ХДЗ-а на наредним парламентарним изборима. У првом колу је победио испред свог најближег ривала Жељке Антуновић. У другом колу се суочио Антуновићком и поново освојио највише гласова и тиме је постао други председник СДП-а.[3]

Хрватски сабор га је 15. јуна 2007. године изабрао за председника Националног одбора за праћење преговора између Републике Хрватске и Европске уније.

Након парламентарних избора 2007. године први пут је изабран у Хрватски сабор. У овом мандату био је председник Клуба посланика СДП-а и члан Одбора за Устав, Пословник и политички систем.[4] На 11. конвенцији СДП-а 10. маја 2008. године поново је изабран за председника Странке.

Године 2010. је склопио предизборни споразум СДП-а са Хрватском народном странком, ИДС и ХСУ познат као Кукурику коалиција. Тај је блок на изборима 2011. године освојио апсолутну већину у Сабору, те је тиме Милановић осигурао место будућег премијера. На дужност је ступио 23. децембра.

На првим непосредим изборима за председника СДП-а 12. маја 2012. године изабран је на нови четворогодишњи мандат.[5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Биографија: Зоран Милановић“. Dalje.com. 31. 10. 2011. Приступљено 28. 12. 2011.. 
  2. ^ Kukuriku koalicija » O koaliciji » Političko vodstvo, Приступљено 7. 4. 2013.
  3. ^ „Zoran Milanović novi predsjednik SDP-a - Profit - Hrvatska“. Dalje.com Приступљено 28. 12. 2011.. 
  4. ^ Hrvatski sabor - Zoran Milanović, Приступљено 7. 4. 2013.
  5. ^ SDP - Rezultati izbora za izbor predsjednika SDP-a, Приступљено 7. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Миланка Опачић
Председник Посланичког клуба СДП-а у Хрватском сабору
2008 — 2011.
Наследник:
Игор Драгован
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}