Зоран Милановић (политичар)
-
Уколико сте тражили другу особу истог имена, погледајте чланак Зоран Милановић.
| Зоран Милановић | |
 |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 30. октобar 1966. |
| Место рођења | Загреб, СР Хрватска (Југославија) |
| Држављанство |  Хрватска |
| Народност | Хрват |
| Вероисповест | Aтеистa |
| Политичка партија | Социјалдемократска партија Хрватске |
| Супружник | Сања Мусић Милановић |
| Диплома са | Универзитет у Загребу |
| Професија | правник |
| Списак председника влада Хрватске | |
| Мандат(и) | |
| 10. премијер Републике Хрватске | |
| Тренутна функција | |
| Функцију обавља од 23. децембар 2011. | |
| Председник | Иво Јосиповић |
| Влада | Дванаеста Влада |
| Претходник | Јадранка Косор |
| 2. Председник Социјалдемократске партије Хрватске | |
| Тренутна функција | |
| Функцију обавља од 2. јун 2007. | |
| Претходник | Ивица Рачан Жељка Антуновић (в.д.) |
уреди  |
|
Зоран Милановић (Загреб, 30. октобar 1966) је хрватски политичар и правник. Председник је Социјалдемократске партије Хрватске и Владе Републике Хрватске.
Садржај |
Биографија [уреди]
Отац Стипе и мајка Гина родом су из Сиња. Одрастао је у Загребу на Трњу, а затим на Чрномерцу. После средње школе за управу и правосуђе, Милановић дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Загребу као изврстан студент. За време студирања добија Ректорову награду и учествује на студентском такмичењу из међународног јавног права Телдерс у Хагу. Према сопственом признању, у младости је био бунтован и склон тучи.[1]
Запошљава се најпре на Трговачком суду у Загребу, а затим, 1993. године у Министарству спољних послова Владе РХ, где га је на посао примио Иво Санадер. Годину дана касније одлази у мировну мисију ОЕБС-а у ратни Азербејџан, у окупирани Нагорно Карабах, где је боравио 45 дана. Саветником у хрватској мисији при Европској унији и НАТО-у у Бриселу постаје 1996. године. Постдипломске студије права Европске уније завршио је 1998. године на фламанском универзитету у Бриселу.
Отац је два сина, Анте и Марка. Говори енглески, руски и француски језик. Хоби му је трчање и бициклизам.[2]
Политичка каријера [уреди]
Члан Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) постао је 1999. године.
Након победе коалиције превођене СДП-ом на парламентарним изборима 2000. године, поверена му је комуникација с НАТО-ом. Три године касније постаје помоћник министра спољних послова у Влади Републике Хрватске. Након победе Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) с Ивом Санадером на парламентарним изборима 2003. одлази са места помоћника.
Године 2004. долази у централу СДП-а за члана новооснованог Извршног одбора и међународног секретара с посебним задужењем одржавања контаката са другим политичким странкама. Почетком септембра 2006. године изабран је за координатора рада СДП-а у четвртој изборној јединици.
Десета ванредна изборна конвенција Странке одржана је 2. јуна 2007. године у Загребу због оставке првог председника странке и бившег хрватског премијера Ивице Рачана. Милановић се кандидовао, упркос томе што је сматран за аутсајдера јер је кратко у странци и што су му протукандидати Жељка Антуновић (в.д. председника Странке након Рачанове оставке), Милан Бандић и Тонино Пицула. Током кампање за председника странке јавно је обећао да ће поднети оставку и да се неће поново кандидовати за председника странке ако странка не освоји више мандата да ХДЗ-а на наредним парламентарним изборима. У првом колу је победио испред свог најближег ривала Жељке Антуновић. У другом колу се суочио Антуновићком и поново освојио највише гласова и тиме је постао други председник СДП-а.[3]
Хрватски сабор га је 15. јуна 2007. године изабрао за председника Националног одбора за праћење преговора између Републике Хрватске и Европске уније.
Након парламентарних избора 2007. године први пут је изабран у Хрватски сабор. У овом мандату био је председник Клуба посланика СДП-а и члан Одбора за Устав, Пословник и политички систем.[4] На 11. конвенцији СДП-а 10. маја 2008. године поново је изабран за председника Странке.
Године 2010. је склопио предизборни споразум СДП-а са Хрватском народном странком, ИДС и ХСУ познат као Кукурику коалиција. Тај је блок на изборима 2011. године освојио апсолутну већину у Сабору, те је тиме Милановић осигурао место будућег премијера. На дужност је ступио 23. децембра.
На првим непосредим изборима за председника СДП-а 12. маја 2012. године изабран је на нови четворогодишњи мандат.[5]
Види још [уреди]
Извори [уреди]
- ^ „Биографија: Зоран Милановић“. Dalje.com. 31. 10. 2011. Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ Kukuriku koalicija » O koaliciji » Političko vodstvo, Приступљено 7. 4. 2013.
- ^ „Zoran Milanović novi predsjednik SDP-a - Profit - Hrvatska“. Dalje.com Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ Hrvatski sabor - Zoran Milanović, Приступљено 7. 4. 2013.
- ^ SDP - Rezultati izbora za izbor predsjednika SDP-a, Приступљено 7. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
- Биографија на службеној страници Владе РХ
- Биографија на службеној страници СДП-а
- Блог Зорана Милановића
- Премијер кратких реченица - портрет без рама („Политика“, 11. децембар 2011)
| Претходник: Миланка Опачић |
Председник Посланичког клуба СДП-а у Хрватском сабору 2008. — 2011. |
Наследник: Игор Драгован |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
|
||||||||||
|
|||||||
