Голуб гривнаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Голуб гривнаш
Голуб гривнаш
Голуб гривнаш
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Aves
ред: Columbiformes
породица: Columbidae
род: Columba
Биномијална номенклатура
Columba palumbus
Linnaeus, 1758
Екологија таксона
Columba palumbus

Голуб гривнаш (Columba palumbus) је најкрупнија европска врста голуба. Ловна је дивљач. Насељава шуме, а чест је и у градовима, где се може срести у баштама.

Опис[уреди]

Дугачак је 38—43 цм, а тежак 400—600 грама. Плаво-сиве је боје, са ружичастом нијансом на грудима. Има беле мрље са обе стране врата, налик огрлици (гривни), као и беле пруге на крилима, које се истичу у лету. Кљун му је јарко наранџаст, а ноге црвене. Младунци су сивкасти и појављује им се гривна тек након 6 месеци живота.

Оглашавају се тоном налик на „гху-у-ху-хуху“. Приликом полетања, чује се бучни клепет њихових крила.

Распрострањење[уреди]

Живе широм Европе, осим најсевернијих предела. Насељавају и северозапад Африке, као и запад Азије, на истоку све до западног Сибира и Хималаја. У северним деловима Европе је селица, а у јужним станарица.

У Србији је раније био редак и сретао се само у неприступачним шумским пределима. У другој половини 20. века се проширио на села и градове. Данас се често среће у баштама, иако је још увек дивља, плашљива птица. Раније је био селица у Србији, док је насељавао брдско-планинске предела са дугим и оштрим зимама. Данас се задржава у градовима током зиме, где може наћи храну за себе.

Исхрана[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Размножавање[уреди]

Гнезди се углавном два пута годишње, у априлу и јуну, мада се јаја могу наћи и у јулу. Гнездо прави искључиво на стаблима, где женка снесе два бела јаја, на којима сама лежи, а мужјак је замењује само у изузетним случајевима. Инкубација траје 18 дана. Птићи остају у гнезду двадесетак дана, а након излетања их родитељи хране јо 2—3 дана. Десетак дана касније се одвајају од одраслих птица и са младима од других парова, удружују у јата.

Подврсте[уреди]