Житарице
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
Житарице су једногодишње биљке из фамилије трава (Gramineae), чији зрнасти плодови (жита) служе за исхрану и као сировина у прехрамбеној индустрији. Називају се и хлебна жита или цереалије.
Плодови житарица су богати угљеним хидратима, беланчевинама, целулозом, минералним материјама и витаминима.
Садржај |
Подела и систематика житарица[уреди]
У првом реду то су: пшеница (tricium), раж (secale), јечам (horedum), пиринач (oriza), овас (avena) и кукуруз (zea mays). Поред наведених у жита се убрајају просо (panicum), сирак (sorgum), хељда и хибрид пшенице и ражи под називом triticale.
Према неким ботаничким особинама, жита се деле на права или стрна, која имају цвет у облику класа и просолика чији је цвет у облику метлице. У права или стрна жита убрајају се пшеница, раж, јечам и овас, а у просолика пиринач и кукуруз.
Жита се деле и према начину прераде. Жита која се прерађују млевењем имају назив млинске сировине, док жита која се прерађују љуштењем имају заједнички назив љуштине.
Пшеница[уреди]
| За више информација погледајте чланак Пшеница |
Најзначајнија млинска сировина свакако је пшеница. Основна систематизација је ботаничка. Економски најзначајнија је обична пшеница (tricium aestivum). Друга по значају тврда пшеница (tricium durum) а следе енглеска пшеница (tricium tugidum), патуљаста пшеница (tricium compactum) и друге. Пшеница се групише и према времену сетве односно жетве. По овој подели све пшенице сврставају се у три групе. Прву групу чине озиме, другу јаре а трећу чине факултативне пшенице.
Раж[уреди]
| За више информација погледајте чланак Раж |
Са становишта прераде интересантна је само једна врста под називом cereale и то варијетет vulgare. Поред рада на селекцијама ражи и пшенице, у последње време доста се ради на њиховом укрштању при чему се добијају хибриди под називом тритикале (triticale).
Јечам[уреди]
| За више информација погледајте чланак Јечам |
Све форме јечма сврстане су у једну врсту под називом hordeum sativum jesen и то:
- I група - вишереди јечам
- II група - прелазни јечам
- III група - двореди јечам
- IV група - непотпуни јечам
- V група - лабилни јечам
Селекција јечма иде у два основна правца и то према намени. Јечам намењен за производњу слада и јечам намењен за анималну и хуману исхрану треба да је са што већим уделом беланчевина. И у једном и у другом правцу до сада је изабран велики број сорти, које су прилагођене одређеним агроеколошким условима.
Овас[уреди]
| За више информација погледајте чланак Овас |
Због неколико захтева са повећаном количином воденог талога распрострањеност оваса је релативно мала. Већина културних форми оваса се дели на овас метличар и овас заставичар. Обе подврсте имају више варијатета који се разиликују по броју зрна. У оквиру сваког варијатета селекционисано је више сорти.
Пиринач[уреди]
| За више информација погледајте чланак Пиринач |
Све културне форме пиринча спадају у једну врсту под на зивом обичан пиринач (orizea sativa). У тој се врсти разликује велики број варијатета који се разлиују према присутности или одсуству осја, боји осја и плевице, боји, величини и облику зрна и другим особинама. У оквиру варијатета до сада је селекционисано више хиљада сорти.
Кукуруз[уреди]
| За више информација погледајте чланак Кукуруз |
Кукуруз се може сврстати у следећу групу: кокичар, тврдунац, зубан, мекунац, воштени кукуруз, шећерац и плевичар. Поред набројаних има и других група које нису значајне са становишта индустријске прераде. Од свих група економски су најзначајнији зубани и тврдунци.