Горње Водичево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горње Водичево

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Нови Град
Становништво
Становништво (1991) 368
Положај
Координате 45°07′32″N 16°29′06″E / 45.1256, 16.4850
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Горње Водичево на мапи БиХ
{{{alt}}}
Горње Водичево
Горње Водичево на мапи БиХ
Остали подаци


Координате: 45° 07′ 32" СГШ, 16° 29′ 06" ИГД
Горње Водичево је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Нови Град које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 368 становника.

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Историја[уреди]

Котар Водице и село Водичево се први пут спомињу 1197, а затим 1200 године. Овај котар је припадао средњевековним кнежевима рода Бабоњић.[1].

Гроф Стефан Бабоњић Горички, који је добио село Водичево због успешне одбране граница Беле крајине од Турака, уступио је ово село реду католичких Темплара 1210. године[2].

За време турске власти Горње Водичево се спомиње 1604 године као село у костајничкој нахији[3]. Споменик на турску власт су данас рушевине турске куле која је била 4м дугачка, 2м широка и 7м висока а била је саграђена од камена. Зидови ове куле су били 65-70 центиметара дебели а око куле је био и водени ров ископан као заштита[4].

У току другог светског рата, Горње Водичево је било партизанско упориште[5][6].

Становништво[уреди]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 354 414 641 704
Југословени 6 82
Хрвати 1 1 1
остали и непознато 8 4
Укупно 368 499 646 705
Демографија
Година Становника
[7]
1961. 705
1971. 646
1981. 499
1991. 368

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Dragomir Vukičić, Asim Peco, Nevenka Gošić; Zbornik referata i materijala V jugoslovenske onomastičke konferencije , Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1985 page 79
  2. ^ The Crusades and the Military Orders: Expanding the Frontiers of Medieval Latin Christianity by Zsolt Hunyadi, József Laszlovszky, Central European University Press, 2001 page 136
  3. ^ Državni arhiv Bjelovar by Mirela Slukan, Mirela Slukan Altić, page 56
  4. ^ Mihić 1981 page 289
  5. ^ Ratno djetinjstvo: zbornik dokumenata i sjećanja o postanku, razvoju i radu saveza pionira u Bosni i Hercegovini, Svjetlost Sarajevo, 1961 page 62
    Najveći pionirski odred bio je u selu Gornje Vodičevo. U njemu je bilo sto pionira. Prvi rukovodioci toga odreda bili su najaktívniji pioniri (Ljuban M. Kolundžija i Rade M. Zec). Pioniri okupljeni u svoje organizacije učili su da čitaju i pišu, pomagali su članovima narodnih odbora u selu u prikupljanju hrane za NOV
  6. ^ Kozara: priroda, čovjek, istorija by Ljubo Mihić Dnevnik, 1981 page 778
    4. brigada krenula je pravcem selo Svodna-Agino polje- Pošta brdo-selo Lješljani-selo Gornje Vodičevo, gdje se razmjestila u rezervu divizije
  7. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди]