Радомировац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радомировац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Нови Град
Становништво
Становништво (1991) 557
Положај
Координате 44°59′17″N 16°32′06″E / 44.9881, 16.5350
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Радомировац на мапи БиХ
{{{alt}}}
Радомировац
Радомировац на мапи БиХ
Остали подаци


Координате: 44° 59′ 17" СГШ, 16° 32′ 06" ИГД
Радомировац је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Нови Град које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 557 становника.

Географија[уреди]

Налази се на лијевој обали ријеке Сане, око 15 километара удаљен од Новог Града.[1] Кроз насеље протиче рјечица Велика ријека.[1] На ријеци је у прошлости било двадесетак воденица, а према подацима из 2012. остала је само воденица „Јасновац“ која је стара око 150 година.[1] Радомировац је богат извориштима.[1] Поред пута према Новом Граду изграђено је неколико јавних чесми.[1]

Назив[уреди]

Насеље је у прошлости носило назив Свињухе, али је на предлог свештеника Милоша Крагуља који је службовао у насељу и коме се стари назив није свидио, названо по војводи Радомиру Путнику Радомировац.[1]

Историја[уреди]

У вријеме османлијске окупације Радомировац је био поприште борби српских устаника и Турака.[1] На подручју насеља налази се брдо на врху кога се у турско доба налазила српска црква од дрвета, а сада остаци старог сеоског гробља.[1] Срби су око овог брда ископали два велика шанца на два нивоа који обилазе брдо са свих страна, а служили су за одбрану цркве.[1] Према народном предању, Турци су након борби са Србима дошли до цркве и покушали да је запале, али „црква није хтјела да гори од турске руке“.[1] Због овога су Турци ухватили Столицана Стјепановића и наредили му да запали цркву, а да ће му заузврат поклонити живот.[1] Црква је изгорила а Столицана су Турци убили.[1]

Послије Другог свјетског рата Срби из насеља су 1947. донијели дрвену грађу за обнову цркве, али су комунисти били против обнове те су грађу одвукли и од ње направили штале.[1]

Култура[уреди]

У парохији Радомировци налазе се три храма Српске православне цркве.[1] Централни парохијски храм налази се у Витасовцима, у Соколишту у засеоку Дворна налази се храм посвећен Марији Магдалини и храм Преображења Господњег у Агићима.[1]

Споменици[уреди]

Споменик погинулим борцима Војске Републике Српске подигла је МЗ Радомировци (Соколиште и Радомировци).[1] Осим споменика постоји и спомен-плоча борцима Војске Републике Српске која се налази на гробљу.[1] Спомен-плочу је 2007. подигла општинска Борачка организација Републике Српске.[1] На спомен-плочи се налазе имена погинулих бораца ВРС, 11 из Радомироваца, 14 из Соколишта, 11 из Витасоваца и 10 из Трговишта.[1]

На гробњу се налази и спомен-плоча „војводи Радомиру Путнику и Солунским борцима 1914 — 1918“.[1] На спомен-плочи се налазе имена погинулих Солунаца, 8 из Радомироваца, 11 из Соколишта, 9 из Витасоваца и 11 из Соколишта.[1] Партизански споменик на гробњу подигнут је 1957. када су преношене кости погинулих у Другом свјетском рату.[1]

Гробље[уреди]

На улази у гробље се налази велики натпис: „Гробље погинулих бораца НОР-а и ЖФТ-а, Радомировац, Соколиште, Витасовци и Трговиште“.[1] На гробљу је сахрањено 335 жртава фашизма и 218 погинулих партизанских бораца.[1]

Образовање[уреди]

Основна школа у Радомировцу је подручно одјељење ОШ „Драган Вујановић“ из Сводне.[1] Школа је саграђена 1930.

Привреда[уреди]

Погон за прераду дрвета налази се у центру Радомироваца.[1] У њему су запослени становници Соколошта, Радомировца и Горњих Агића.[1]

Становништво[уреди]

Становници се називају Радомировчани.[1]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 555 773 828 882
Југословени 3 7
Хрвати 1
Муслимани 1
остали и непознато 6 4 1
Укупно 559 786 833 883
Демографија
Година Становника
1948. 2.600 [2]
1953. -
1961. 883
1971. 833
1981. 786
1991. 559

Презимена[уреди]

  • Ољача[1]
  • Обрадовић[1]
  • Драгић[1]
  • Јовичић[1]
  • Кондић[1]
  • Половина[1]
  • Стјепановић[1]
  • Бабић[1]
  • Вигњевић[1]
  • Вујасин[1]
  • Влаинић[1]
  • Дражић[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи „Огњишта: Радомировац“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 17. 6. 2012. Приступљено 19. 6. 2012.. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди]