Горње језеро
| Горње језеро | |
|---|---|
 | |
 | |
| Координате | 47° 46′ 03″ С; 87° 22′ 16″ З / 47.7675° С; 87.371111° З |
| Притоке | Сент Луис, Вајт, Каминистикија |
| Отоке | Сент Мериз (ка језеру Хјурон) |
| Земље басена |  САД Канада |
| Макс. дужина | 350 mi (560 km)[1] km |
| Макс. ширина | 160 mi (260 km)[1] km |
| Површина | 31.700 sq mi (82.000 km2)[2] km2 |
| Прос. дубина | 483 ft (147 m)[2] m |
| Макс. дубина | 1.333 ft (406 m)[2][4] m |
| Запремина | 2.900 cu mi (12.000 km3)[2] km3 |
| Дужина обале1 | 1.729 mi (2.783 km) плус 997 mi (1.605 km) за острва[3] km |
| Над. висина | 174 m |
| Насеља | Далут (САД) Тандер Беј (Канада) |
  Горње језеро | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
| 1 Shore length is not a well-defined measure. | |
Горње језеро (енгл. Lake Superior) је језеро у САД и Канади. Површина језера износи 82.103 km² и оно је највеће[а] међу Великим језерима у Северној Америци на граници САД и Канаде.[5] Налази се на територији америчких савезних држава Мичиген, Висконсин и Минесота и канадске покрајине Онтарио.[6] Највеће острво у језеру је острво Ајл Ројал. Уз обалу језера постоје 2 национална парка и више заштићених резервата природе. Горње језеро је познато по ниској температури воде која је у просеку 2-5 степени. Запремина језера је 12.100 km³, и по томе оно садржи више воде него сва остала Велика језера заједно. Једина слатководна језера која садрже више воде су Бајкал и Тангањика. Горње језеро има најбољи квалитет вода од свих Великих језера, јер уз његову обалу не постоји значајна индустрија. У језеро се улива више од 200 притока. Највеће међу њима су реке Сент Луис, Вајт и Каминистикија. Језеро истиче у језеро Хјурон кроз реку Сент Мериз. Разлика у нивоима ова два језера је 8 m. Каскадни водопади реке Сент Мериз данас су регулисани бранама, каналима и преводницама. У језику локалних индијанаца, племена Чипива, језеро се назива Гичигами („велика вода“). Француски истраживачи из 17. века, који су открили ово језеро, дали су му данашње име (le lac supérieur).
Хидрографија[уреди | уреди извор]
Горње језеро се улива у језеро Хјурон преко реке Ст. Марис и преводнице Су (преводница Су Ст. Мари). Оно је највеће слатководно језеро на свету по површини и треће по запремини, иза језера Бајкал у Сибиру и језера Тангањика у источној Африци. Каспијско море, иако веће од Горњег језера по површини и по запремини, је бочато. Иако је тренутно изоловано, праисторијски Каспијско море је више пута било повезано а затим изоловано од Медитерана преко Црног мора.
Горње језеро има површину од 31.700 sq mi (82.103 km2),[2] што је отприлике величина Јужне Каролине или Аустрије. Оно има максималну дужину од 350 mi (560 km; 300 nmi) и максималну ширину од 160 mi (257 km; 139 nmi).[1] Његова просечна дубина је 80,5 fathoms (483 ft; 147 m) са максималном дубином од 222,17 fathoms (1.333 ft; 406 m).[2][1][4] Горње језеро садржи 2.900 кубних миља (12.100 км³) воде.[2] У Горњем језеру има довољно воде да покрије целу копнену масу Северне и Јужне Америке до дубине од 30 cm (12 in).[б] Обала језера се протеже на 2.726 mi (4.387 km) (укључујући острва).[2] Језеро има веома мали однос развођа и површине од 1,55, што указује на минималан утицај копна.[9]
Док температура површине Горњег језера сезонски варира, температура испод 110 fathoms (660 ft; 200 m) је скоро константна 4 °C (39 °F). Ова варијација у температури чини језеро сезонски стратификованим. Међутим, два пута годишње, водени стуб достиже уједначену температуру од 4 °C (39 °F) од врха до дна, и воде у језеру се темељно мешају. Ова карактеристика чини језеро димиктичним. Због своје запремине, Горње језеро има време задржавања од 191 годину.[10][11]
Годишње олује на Горњем језеру редовно имају висину таласа преко 20 ft (6 m).[12] Забележени су таласи од преко 30 ft (9 m).[13]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ The Caspian Sea is the largest lake, but is saline, not freshwater.
- ^ North America (2.47×107 km²) and South America (1.78×107 km²) combined cover 4.26×107 km². Lake Superior's volume (1.20×104 km³) over 4.26×107 km² gives a depth of 0.282 m.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Great Lakes Atlas: Factsheet #1”. United States Environmental Protection Agency. 11. 4. 2011. Приступљено 10. 11. 2011.
- ^ а б в г д ђ е ж „Great Lakes: Basic Information: Physical Facts”. United States Environmental Protection Agency. 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 29. 10. 2010. г. Приступљено 9. 11. 2011.
- ^ „Shorelines of the Great Lakes”. Michigan Department of Environmental Quality. Архивирано из оригинала 5. 4. 2015. г.
- ^ а б Wright, John W., ур. (2006). The New York Times Almanac
(2007 изд.). New York: Penguin Books. стр. 64. ISBN 0-14-303820-6.
- ^ Bencomo, Phil (2015-10-06). „Just How Big is Lake Superior?”. Lake Superior Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-09.
- ^ Minnesota Sea Grant. „Superior Pursuit: Facts About the Greatest Great Lake”. University of Minnesota. Архивирано из оригинала 21. 7. 2017. г. Приступљено 9. 8. 2007.
- ^ Great Lakes Environmental Research Laboratory. „About Our Great Lakes: Tour”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 7. 5. 2017. г. Приступљено 15. 12. 2017.
- ^ National Geophysical Data Center (1999). „Bathymetry of Lake Superior”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 23. 3. 2015.
(the general reference to NGDC because this lake was never published, compilation of Great Lakes Bathymetry at NGDC has been suspended). - ^ Urban, N. R. (2005). „Carbon cycling in Lake Superior”. Journal of Geophysical Research (на језику: енглески). 110 (C6): C06S90. ISSN 0148-0227. doi:10.1029/2003JC002230.
- ^ Minnesota Sea Grant. „Lake Superior”. University of Minnesota. Архивирано из оригинала 20. 2. 2007. г. Приступљено 9. 8. 2007.
- ^ Minnesota Sea Grant (15. 10. 2014). „Lake Superior's Natural Processes”. University of Minnesota. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 17. 11. 2015.
- ^ „The Fall Storm Season”. National Weather Service. Приступљено 25. 9. 2007.
- ^ Chisholm & Gutsche (1998), стр. xiii.
Литература[уреди | уреди извор]
- Wright, John W., ур. (2006). The New York Times Almanac (2007 изд.). New York: Penguin Books. стр. 64. ISBN 0-14-303820-6.
- „America”. The Daily Mining Gazette. Houghton, Michigan. 8. 6. 1928.
- Burt, Williams A.; Hubbard, Bela (1846). Reports on the Mineral Region of Lake Superior. Buffalo: L. Danforth.
- „Cumberland”. Detroit Free Press. 29. 1. 1974.
- Grady, Wayne (2007). The Great Lakes: The Natural History of a Changing Region. Greystone Books.
- Great Lakes Environmental Research Laboratory (2006). „Great Lakes Sensitivity to Climatic Forcing: Hydrological Models”. National Oceanographic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 8. 8. 2010. г.
- Holdon, Thom (1977). „Reef of the Three C's”. The Nor'easter. св. 2 бр. 4. Duluth, MN: Lake Superior Marine Museum.
- ——— (1978). „Above and Below: Steamer America”. The Nor'easter. св. 3 бр. 3 & 4. Duluth, Minnesota: Lake Superior Marine Museum.
- Hyde, Charles K.; Mahan, Ann; Mahan, John (1995). The Northern Lights: Lighthouses of the Upper Great Lakes. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 9780814325544.
- Langston, Nancy (2017). Sustaining Lake Superior: An Extraordinary Lake in a Changing World. New Haven, Connecticut: Yale University Press.
- LeMay, Konnie (30. 7. 2018). „Rockin' the Rift, The Billion-Year-Old Split that Made Us”. Lake Superior Magazine.
- Oleszewski, Wes (1998). Great Lakes Lighthouses, American and Canadian: A Comprehensive Directory/Guide to Great Lakes Lighthouses. Gwinn, Michigan: Avery Color Studios. ISBN 0-932212-98-0.
- Penrod, John (1998). Lighthouses of Michigan. Berrien Center, Michigan: Penrod/Hiawatha. ISBN 978-0-942618-78-5.
- Penrose, Laurie; Penrose, Bill (1999). A Traveler's Guide to 116 Michigan Lighthouses. Petoskey, Michigan: Friede Publications. ISBN 9780923756031.
- Ralph, Julian (1890). Lake Superior along the south shore. New York: Press of American Bank Note Company.
- Sims, P.K.; Carter, L.M.H., ур. (1996). Archean and Proterozoic Geology of the Lake Superior Region, U.S.A., 1993. Washington, DC: United States Geological Survey. Professional Paper 1556.
- Splake, T. Kilgore (1984). Superior Land Lights. Battle Creek, Michigan: Angst Productions.
- „S.S. George M. Cox Wrecked”. The Daily Mining Gazette. Houghton, Michigan. 28. 5. 1933.
- Stonehouse, Frederick (1974). Marquette Shipwrecks. Marquette, Michigan: Harboridge Press.
- ——— (1977). Isle Royale Shipwrecks. Marquette, Michigan: Avery Color Studios.
- United States Army Corps of Engineers (август 2007). „[Record Low Water Levels Expected on Lake Superior]”.
- Wagner, John L. (1998). Michigan Lighthouses: An Aerial Photographic Perspective. East Lansing, Michigan: John L. Wagner. ISBN 9781880311011.
- „Wreck of Sidewheel Steamer Cumberland”. Detroit Free Press. 29. 1. 1974.
- Wright, Larry; Wright, Patricia (2006). Great Lakes Lighthouses Encyclopedia. Erin: Boston Mills Press. ISBN 1-55046-399-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Lake Superior NOAA nautical chart #14961 online
- International Lake Superior Board of Control
- EPA's Great Lakes Atlas
- EPA's Great Lakes Atlas Factsheet #1
- Great Lakes Coast Watch
- Parks Canada - Lake Superior National Marine Conservation Area
- Minnesota Sea Grant Lake Superior Page Архивирано август 14, 2007 на сајту Wayback Machine
- Lake Superior Bathymetry Архивирано јануар 16, 2009 на сајту Wayback Machine
- Lake Superior Trials
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
