Велика језера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика језера (сателитски снимак)
Велика језера

Велика језера (енгл. The Great Lakes) су група језера на граници САД-а и Канаде.

Карактеристике[уреди]

Са површином од 246 744 km², то су највећа група слатководних језера на свету. Састоје се од језера: Горње језеро (Супериор), Мичиген, Хјурон, Ири и Онтарио. Реком Сен Лорен вода из ових језера отиче у Атлантски океан. Језера леже на граници архајског Канадског штита и палеозојских слојева. Настала су као резултат постглацијалних тектонских покрета. Сва језера, осим језера Ири, су криптодепресије. Међусобно су повезана воденим токовима, вештачким каналима с бранама или језерским теснацима. Укупна дужина језерских обала износи 15.540 километара, од чега 8.700 припада САД, а 6.750 Канади. Колебање водостаје је од 0,3 до 1,2 метра. Зими (децембар-април) вода се у плићацима и заливима заледи. На свим језерима постоје слабе струје које се крећу смером супротном казаљкама сата.

Језеро Површина (km²) Дубина
макс. (m)
Надморска
висина (m)
Горње језеро 83 000 406 183
Језеро Хјурон 58 100 266 177
Језеро Мичиген 57 750 281 177
Језеро Ири 25 900 64 175
Језеро Онтарио 18 760 225 75

Историја[уреди]

Велика језера су открили и истраживали Французи у току XVII века. Етјен Бриле је први дошао до језера Хјурон 1612, језера Онтарио 1615. и до Горњег језера 1622. Језеро Ири је открио Луј Жолије 1669, мада се претпоставља да је пре њега то учинио Бриле. Жан Николе је открио језеро Мичиген 1634. или 1638.

Прве паробродске линије уведене су на језеру Ири 1818. Канали који омогућавају међујезерску пловидбу, везу са Њујорком (Атлантски океан), реком Хадсон и пловним системом Мисисипи-Охајо изграђени су су у периоду од 1825-1855. године. Године 1959. успостављена је реком Сент Лоренса и друга, најважнија пловидбена веза између Великих језера и Атлантског океана.

Привредни значај[уреди]

Велика језера повезују аграрна (узгајање пшенице) и рударска (гвоздена руда) подручја на западу с индустријским центрима и великим градовима (Чикаго, Детроит, Кливленд, Торонто) и извозним лукама на истоку. Дужина пловног пута од Далута на Горњем језеру до Кингстона (Онтарио) износи 1.873 километра. Теретни промет у источном смеру (сировине) је знатно јачи него у западном (индустријски производи). Највећи промет имају луке Далут (САД) и Тандер Беј у Канади, преко којих се на исток превози гвоздена руда и пшеница. Језерска флота надмашује морнарице многих поморских држава. Године 1877. САД су на језерима имале флоту од 1 557 327 брт, а Канада 1 759 670 брт. Језера су 1787. проглашена међународним пловидбеним водама. Језерске воде употребљавају се и за добијање електричне енергије. Велике хидроцентрале се налазе између језера Ири и Онтарио у подручју реке и слапова Нијагаре. Пројект прве хидроцентрале на реци Нијагари израдо је Никола Тесла.

Порекло имена[уреди]

Језеро Ири Језеро Хјурон Језеро Мичиген Језеро Онтарио Језеро Супериор
Порекло имена Ири; скраћена форма речи Ириелхонан из породице језика Ирокеза, што значи „дуги реп“ ("long tail"), а односи се на кугуара или пуму Француски истраживачи назвали су становнике, индијанце, који су живели у области језера „Хјурони Највероватније из језика Чипава од речи „мишигами“ што значи „велика вода“ На језику Вајандот Хјурона реч „Онтарио“ значи „Језеро светлуцаве воде“ (такође - Онтара=леп, Онтарио=лепо језеро) Енглески превод француског појма „lac supérieur“ („горње језеро“) што се односи на положај језара изнад језера Хјурон, Оџибве су га називали "Гичигуми"

Језера[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Велика језера


Координате: 45° 48' 38" сгш, 84° 40' 57" згд