Велика језера

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Велика језера (сателитски снимак)

Велика језера

Велика језера (енгл. The Great Lakes) су група језера на граници САД-а и Канаде.

Карактеристике[уреди]

Са површином од 246 744 km², то су највећа група слатководних језера на свету. Састоје се од језера: Горње језеро (Супериор), Мичиген, Хјурон, Ири и Онтарио. Реком Сен Лорен вода из ових језера отиче у Атлантски океан. Језера леже на граници архајског Канадског штита и палеозојских слојева. Настала су као резултат постглацијалних тектонских покрета. Сва језера, осим језера Ири, су криптодепресије. Међусобно су повезана воденим токовима, вештачким каналима с бранама или језерским теснацима. Укупна дужина језерских обала износи 15.540 километара, од чега 8.700 припада САД, а 6.750 Канади. Колебање водостаје је од 0,3 до 1,2 метра. Зими (децембар-април) вода се у плићацима и заливима заледи. На свим језерима постоје слабе струје које се крећу смером супротном казаљкама сата.

Језеро	Површина (km²)	Дубина макс. (m)	Надморска висина (m)
Горње језеро	83 000	406	183
Језеро Хјурон	58 100	266	177
Језеро Мичиген	57 750	281	177
Језеро Ири	25 900	64	175
Језеро Онтарио	18 760	225	75

Историја[уреди]

Велика језера су открили и истраживали Французи у току XVII века. Етјен Бриле је први дошао до језера Хјурон 1612, језера Онтарио 1615. и до Горњег језера 1622. Језеро Ири је открио Луј Жолије 1669, мада се претпоставља да је пре њега то учинио Бриле. Жан Николе је открио језеро Мичиген 1634. или 1638.

Прве паробродске линије уведене су на језеру Ири 1818. Канали који омогућавају међујезерску пловидбу, везу са Њујорком (Атлантски океан), реком Хадсон и пловним системом Мисисипи-Охајо изграђени су су у периоду од 1825-1855. године. Године 1959. успостављена је реком Сент Лоренса и друга, најважнија пловидбена веза између Великих језера и Атлантског океана.

Привредни значај[уреди]

Велика језера повезују аграрна (узгајање пшенице) и рударска (гвоздена руда) подручја на западу с индустријским центрима и великим градовима (Чикаго, Детроит, Кливленд, Торонто) и извозним лукама на истоку. Дужина пловног пута од Дулута на Горњем језеру до Кингстона (Онтарио) износи 1.873 километра. Теретни промет у источном смеру (сировине) је знатно јачи него у западном (индустријски производи). Највећи промет имају луке Дулут (САД) и Тандер Беј у Канади, преко којих се на исток превози гвоздена руда и пшеница. Језерска флота надмашује морнарице многих поморских држава. Године 1877. САД су на језерима имале флоту од 1 557 327 брт, а Канада 1 759 670 брт. Језера су 1787. проглашена међународним пловидбеним водама. Језерске воде употребљавају се и за добијање електричне енергије. Велике хидроцентрале се налазе између језера Ири и Онтарио у подручју реке и слапова Нијагаре. Пројект прве хидроцентрале на реци Нијагари израдо је Никола Тесла.