Господар прстенова: Две куле (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Две куле.
Господар прстенова: Две куле

{{{опис_слике}}}

Изворни наслов The Lord Of The Rings: The Two Towers
Режија Питер Џексон
Сценарио Џ. Р. Р. Толкин
Питер Џексон
Френ Волш
Филипа Бојенс
Главне улоге Елајџа Вуд
Ијан Макелен
Шон Астин
Виго Мортенсен
Енди Серкис
Хјуго Вивинг
Карл Ербан
Миранда Ото
Орландо Блум
Џон Рис-Дејвис
Лив Тајлер
Кејт Бланчет
Кристофер Ли
Били Бојд
Доминик Монахан
Бернард Хил
Музика Хауард Шор
Година 5. децембар 2002.
(Њујорк)
18. децембар 2002.
(САД)
19. децембар 2002.
(Нови Зеланд)
Трајање 179 мин.
Земља Нови Зеланд Нови Зеланд

Сједињене Америчке Државе САД
Језик енглески
Буџет 94.000.000 долара
Зарада 926.047.111 долара
Претходни Господар прстенова: Дружина прстена
Следећи Господар прстенова: Повратак краља

Господар прстенова: Две куле (енгл. The Lord of the Rings: The Two Towers) је други наставак фантастичне филмске трилогије редитеља Питера Џексона из 2002. базиране на роману Џ. Р. Р. Толкина.

Прича[уреди]

Филм истоимено прати неколико прича. У првој причи, Фродо и Сем покушавају да, уз помоћ Голума, уђу у Мордор и да униште Јединствени прстен. У другој причи, пратимо Мерија и Пипина на путу кроз шуму Фангорн, где срећу људе-дрвеће, који им на крају помажу да освоје Изенгард. У трећој причи, Арагорн, Леголас, Гимли и Гандалф покушавају да одбране земљу Рохан од најезде Орка.

На путу за Мордор[уреди]

Фродо и Сем покушавају да стигну у Мордор, како би у понору Дум-планине уништили Јединствени Прстен. Фродо осећа да их неко прати, тако да они постављају заседу. У њу упада Голум, који их је пратио од почетка њиховог путовања, покушавајући да им отме Прстен. Голум је постао роб Прстена и зове га „Мој прекрасни“. Фродо и Сем откривају да Голум зна пут до Мордора, па му постављају мито: они ће бити фини према њему и поштедеће му живот, ако он њих одведе до капија Мордора.

Сем примећује да Прстен све више узима Фрода под своје. Фродо више не може да се контролише. Не скида ока с Прстена, често га мази и пази као да је то нешто добро. Сем се неколико пута нуди да он мало носи Прстен, како би олакшао Фроду терет, али Фродо то схвата погрешно. Он мисли да Сем жели да узме Прстен за себе. Голум све више потпирује њихове размирице, јер он жели Прстен за себе. Фрода је придобио, али је Сем и даље неповерљив. Зато Голум тражи најбољи начин да га уклони.

Голум испуњава своје обећање. Доводи Фрода и Сема до капија Мордора, али због јаке страже, не успевају да уђу. Голум им открива да постоји дужи, али безбеднији, пут кроз пећине. Фродо одлучује да иду тим путем, али их у шуми заробљавају Фарамир, млади капетан Гондора, и његова чета. Фарамир хвата и Голума, кога мучи, све док му овај не открије шта Фродо носи. Фарамир, који је цео живот провео у сенци савршеног старијег брата Боромира, жели да се истакне и однесе оцу Прстен у Гондор.

На путу за Гондор, Фродо и Сем покушавају да натерају Фарамира да их пусти, јер је њихова мисија од пресудног значаја. Ипак, Фарамир их води у Бели град, где их нападају Сауронови Назгули. Фродо замало даје врховном Назгулу Прстен, али га Сем спречава. Фарамира то убеди да их пусти, а њих двојица, уз помоћ Голума, настављају пут ка Мордору.

Кроз шуму Фангорн до Изенгарда[уреди]

Мери и Пипин, које су заробили Орци, успевају да им побегну. Бежећи, улазе у шуму Фангорн. Али, нису знали да у тој шуми живе Енти, људи-дрвеће. Један од њих, Дрвобради, узима Пипина и Мерија (јер је натприродно већи од њих), мислећи да су Орци. Они покушавају да му кажу да су Хобити, али он им не верује. Зато их води ког Белог чаробњака, да он утврди ко су. Они мисле да их води код Сарумана, али их дочекује изненађење.

По наредби Белог чаробњака, Дрвобради води Пипина и Мерија у Округ, кроз шуму. На путу, Дрвобради им прича о животу Ента, а онда им каже да ће их прво одвести на састанак Ента, где ће одлучити да ли ће се прикључити рату за Средњи свет. На састанку, Енти одлучују да се не прикључе рату. Мери изражава свој протест, али га Енти не слушају.

Дрвобради наставља да носи Мерија и Пипина у Округ, али га Пипин убеди да иду другим путем. На том путу, Дрвобради види уништено дрвеће, а да је то дело Орка и Сарумана. Он позива остале Енте, који мењају своје мишљење.

Заједно са Пипином и Меријем, Енти нападају Изенград. Ту убијају Орке и ослобађају реку. Опсада успева, и они заробљавају Сарумана у кули Изенгарда.

Борба за Рохан[уреди]

У потрази за Меријем и Пипином, Арагорн, Леголас и Гимли срећу Гандалфа, који више није Гандалф Сиви, већ Гандалф Бели. Њих четворица одлазе у краљевство Рохан, на чијем челу се налази краљ Теоден. Теоденов ум је запосет, а запосео га је Саруман. Гандалф ослобађа Теодена од Саруманове моћи, а онда покушава да наговори Теодена да се сутпротстави Сарумановим и Сауроновим трупама. Теоден сматра да ће то одвести његов народ у пропаст, па их води у Хелмов понор, тврђаву која је годинама штитила његов народ.

У Рохану, Арагорн упознаје принцезу Јовајну, која се заљубљује у њега. Јовајна је права ратница и не даје се лако мушкарцима. Али, Арагорн не заборавља Аруену, па не пада под Јовајнине чари.

На путу за Хелмов понор, путнике нападају Варге, које јашу Орци. После жестоке битке, Арагорн је нестао, и сви су у уверењу да је мртав. Леголас налази Ауренину огрлицу, коју је Арагорн увек носио са собом, па и он и Гимли некако поверују у Арагорнову смрт. Међутим, Арагорн се само онесвестио, и он брзо стиже у Хелмов понор. Гандалф их напушта, рекавши да ће доћи за четири дана. За то време, Гандалф вредно сакупља војску.

Битка треба да почне, али Рохан једноставно нема довољно бораца. Стиже један одред Виловњака, Леголасове браће. Орци стижу: више их је од десет хиљада, много више од бораца на страни Добра. Током битке, гину многи људи, а и сам краљ Теоден се више пута нашао у смртној опасности. Ипак, четвртог дана, Гандалф доводи огромну војску, тако да Добро побеђује Зло. Након што су заштитили Рохан, Арагорн, Леоголас, Гимли, Теоден и рохански борци, предвођени Гандалфом, крећу у Изенгард, како би се спремили за завршну битку.

Награде[уреди]

"Две куле“ добио је неколико награда „Оскар", затим неколико награда Америчког института филма, Британске филмске академије, једну награду „Емпајр“, једну „Хуго“ награду, неколико „Сатурн“ награда и једну „МТВ“ филмску награду.

Улоге[уреди]

Улога Глумац
Фродо Багинс Елајџа Вуд
Гандалф Ијан Макелен
Арагорн Виго Мортенсен
Сем Шон Астин
Галадријела Кејт Бланчет
принцеза Аруена Лив Тајлер
Леголас Орландо Блум
Гимли Џон Рис-Дејвис
Мери Доминик Монахан‎
Пипин Тук Били Бојд
Голум Енди Серкис
Тиоден Бернард Хил
Саруман Кристофер Ли
принцеза Јовајна Миранда Ото
Јомер Карл Ербан
Елронд Хјуго Вивинг
Халдир Крејг Паркер
Гамелин Брус Хопкинс
Фарамир Дејвид Венам‎
Мадрил Џон Бах‎

Цела трилогија филмова[уреди]

Спољашње везе[уреди]