Дивокоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Rupicapra rupicapra
Imgp7951.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Artiodactyla
породица: Bovidae
потпородица: Caprinae
род: Rupicapra
Биномијална номенклатура
Rupicapra rupicapra
(Linnaeus, 1758)
Екологија таксона

Дивокоза (лат. Rupicapra rupicapra) је назив за врсту папкара из породице шупљорожаца (Bovidae) и потпородице коза (Caprinae). Ова врста не припада самом роду коза (Capra), већ одвојеном роду (Rupicapra). Дивокоза може нарасти до 80 cm висине, а у дужину до 130 cm, док су јачи мужјаци тешки више од 40 kg. Женке су нешто мање и лакше. Природни непријатељ им је вук, а за младе опасност може представљати и орао. Дивокозе могу живети до 20 година.

Изглед[уреди]

Јаре

једногодишња јединка
Женка
Мужјак

Боја крзна зими је тамносива, скоро црна, дужине до 12 cm, а лети жучкастоцрвена дужине до 3 cm. Глава је бледе боје, са тамном пругом око очију и губице. Од потиљка до репа протеже се тамнија пруга. Боје мужјака су готово увек нешто тамније од женки. Имају рогове, али су они код код мужјака јачи, дужи и повијенији него код женки. За мужјака је карактериситчна и кичица на трбуху и јачи и дебљи врат. Рогови расту сваке године за одређену дужину и никада не отпадају. Старост јединке можемо одредити бројем годова на рогу који су изражени. У прве четири године прираст рога је велики, а затим опада, али је и даље видљив. Дивокозе воле мир и напуштају узнемирена ловишта. У ловишту је врло опрезна и брзо осећа присуство опасности, при чему прави узбуну за остале јединке гласним писком.

Исхрана[уреди]

Дивокоза је у храни изузетно скромна животиња. Храни се планинским травама и младим лишћем грмоликих биљака, зими пупољцима, сувим власима траве, купинама и малинама, које након храњења прежива. Врло радо узима сол која јој се мора редовно изности.

Има одлично развијен осјећај њуха, види добро, али реагује тек на покрет.

Размножавање[уреди]

Парење дивокоза почиње у новембру и траје до средине децембра, кад највећи мужјак настоји отерати све потенцијалне конкуренте и скупити у крдо што више женки, понекад служећи се и својим роговима. Женка се јари у мају и јуну, а јаре (једно, а врло ретко двоје) је брзо у стању да прати мајку. Јаре доји мајчино млијеко око шест месеци. Рошчићи му расту већ у првој години, а полну зрелости стичу у трећој години. Женке живе са младунцима и млађим мужјацима у крдима. Одрасли мужјаци су издвојени и живе појединачно, а крду прилазе само у време парења. Женке и мужјаци су полно зрели у трећој години, али мужјаци морају достићи потпуну физичку зрелост да би се могли борити за женку.

Распрострањеност[уреди]

Дивокозе се могу наћи на планинама западне, јужне и источне европе, и у Малој Азији на Кавказу. У прошлости су биле широко заступљено у шумама, али су услед присутне људске активнст протеране на високе планине.

Ван Европе, дивокоза је увезена на Нови Зеланд 1907., као поклон аустријског цара Франца Јозефа I. Тамо су наишле на одличне животне услови, популација је брзо порасла и данас врста није угрожена, тако да завод за заштиту, чак охрабрује лов ове дивљачи, због очувања биљног света.

Подврсте[уреди]

Подврсте дивокозе Rupicapra rupicapra су:

  • R. rupicapra tatrica (дивокоза са Татри): са стаништем у Словачкој (Високе Татре, западне Татре, Беле Татре, и Ниске Татре) и Пољској (високе Татре и западне Татре).
  • R. rupicapra balcanica (балканска дивокоза): подврста са стаништем у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Хрватској, на северу Грчке (Пинд), Републици Македонији, Албанији, Црној Гори и Словенији.
  • R. rupicapra carpatica (карпатска дивокоза): Румунија
  • R. rupicapra cartusiana (шартруска дивокоза): Француска
  • R. rupicapra rupicapra (алпска дивокоза): Аустрија, Француска, Немачка, Италија, Швајцарска, Словачка (Велика Фатра, Словачки рај)
  • R. rupicapra asiatica (анадолска дивокоза или турска дивокоза): Турска
  • R. rupicapra caucasica (кавкаска дивокоза): Азербејџан, Грузија, Руска Федерација
  • R. rupicapra ornata (син. Rupicapra pyrenaica ornata, абрушка дивокоза): Италија.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]