Добривоје Божић
Добривоје Божић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 23. децембар 1885. |
| Место рођења | Рашка, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 13. октобар 1967. (81 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
| Потпис | |
 | |
Добривоје Божић (Рашка, 23. децембар 1885 — Београд, 13. октобар 1967) био је српски машински инжењер, проналазач и конструктор прве савремене ваздушне кочнице за железничка возила.
Биографија[уреди | уреди извор]
Добривоје Саватија Божић рођен је у Рашкој, 23. децембра 1885. године. Матурирао је у Крагујевачкој гимназији 1904. године. Студирао је на Високој техничкој школи у Карлсруеу и Дрездену. Један од професора му је био и Рудолф Дизел. Након завршених студија 1911. године вратио се у Србију.[1]
Инжењерски рад[уреди | уреди извор]
Своје прво запослење добио је у железничкој радионици у Нишу. Одмах је и започео истраживачки рад на тему кочења железничких возила. Због Првог светског рата, привремено је прекинуо своја истраживања. Наставио их је након рата, радећи у Краљеву, Београду и Загребу.[1][2][3]
Године 1922. у америчком патeнтном завoду је регистровано његово решење кочионог система возова са компресованим ваздухом.[4] Његов изум је познат под именом кочнице Божић. Кочница ради на принципу збијеног ваздуха и прва је у свету прилагодила кочну силу тежини воза.[1] И модерне данашње кочнице су усавршене верзије Божићеве кочнице. Министар саобраћаја Краљевине СХС одлучио је у септембру 1922. да се кочнице примењују на нашим железницама, почевши од "неколико стотина теретних и седам стотина путничких" које су на основу репарација поручене из Немачке.[5] конструисао је три типа кочница: за путнички саобраћај, теретни саобраћај и мешовити тип. Интернационална унија железница је 1928. године пирзнала да је његово решење надмашило сва дотадашња и прихватила га је. Прво су овај систем увеле Чехословачка, Швајцарска и Алзас-Лорена.[1]
Био је акционар Матарушке Бање, његов отац Саватије је изабран за председника управног одбора.[6][7]
Емиграција[уреди | уреди извор]
За време Другог светског рата Добривоје и његова супруга Радмила, пребегли су са сином Драганом (рођен 1935) у Канаду. Пошто је, након одласка преко океана проглашен за издајника, државна власт је Добривоју Божићу одузела сву имовину. Године 1950. у канадском месту Виндзор рођен им је син Бранко (Роберт) Божић. Добривоје и Радмила су се развели недуго након рођења другог сина.
Добривоје је остао на америчком континенту све до 1964. године када се вратио у Београд. Ту је и преминуо, 13. октобра 1967. године.
Породична кућа[уреди | уреди извор]
Породица Божић је до емиграције живела у породичној кући у Крунској 69 у Београду. Након доласка Немаца, породица је протерана да живи у подруму виле. Божићи су, осим сина, имали и ћерку Весну која је умрла 1941. од упале слепог црева.
Након што је Добривоје Божић проглашен за идајника, одузета им је сва имовина, међу којом и породична кућа. Кућом тренутно располаже општина Врачар, а у њој се налази седиште Демократске странке.[8] Током 2014. године завршен је поступак реституције и вила је враћена наследницима.[9][10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Српски биографски речник. Књ. 1, А-Б. Нови Сад: Матица српска. 2004. стр. 654. ISBN 86-83651-49-5.
- ^ Добривоје С. Божић - изумитељ савременог система кочења воза : тематски зборник (PDF). Краљево: Факултет за машинство и грађевинарство Универзитетa у Крагујевцу. 2016. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ Добривоје Божић - проналазач прве савремене кочнице / Слободан Росић. - У: Пинус записи. 2/1995 / [уредник Владимир Б. Шолаја]. - Београд : Заједница техничких факултета Универзитета : Музеј науке и технике : Лола институт, 1995. - (Серија Путевима инжењерства у Србији (и у Срба) - Пинус записи ; 2). -. ISBN 978-86-82407-01-0.. - 2 (1995), стр. 103-110
- ^ Compressed-air continuous brake system for passenger or freight trains, Приступљено 2. 4. 2013.
- ^ "Политика", 26. септ. 1922, стр. 3
- ^ "Време", 4. апр. 1937, стр. 5. digitalna.nb.rs (види следећи линк за деманти)
- ^ "Време", 9. апр. 1937, стр. 9.
- ^ Американац тражи своју имовину: „Демократе вратите ми очеву вилу у Крунској“ („Блиц“, 14. новембар 2012)
- ^ „Враћена вила у Крунској”. Новости. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ „Повратак власника - Божић стиже по вилу у Крунској”. Блиц. Приступљено 1. 2. 2020.
