Матарушка Бања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матарушка Бања

Обала Ибра у Матарушкој Бањи
Обала Ибра у Матарушкој Бањи

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Рашки
Град Краљево
Становништво
Становништво (2011) 2691
Положај
Координате 43°41′11″N 20°36′23″E / 43.6865, 20.606333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 246 m
Матарушка Бања на мапи Србије
{{{alt}}}
Матарушка Бања
Матарушка Бања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 36201
Позивни број 036
Регистарска ознака KV


Координате: 43° 41′ 11" СГШ, 20° 36′ 23" ИГД

Матарушка Бања је градско насеље града Краљева у Рашком округу. Према првим резултатима пописа из 2011. у бањи је живело 2.691 становник, према попису из 2002. 2.732 становника, а према попису из 1991. 2.262 становника.

Матарушка Бања спада у II групу најразвијенијих бања Србије заједно са Бањом Ковиљачом, Буковичком Бањом и Нишком Бањом, које, појединачно гледано, остварују преко 100.000 ноћења годишње, са релативно развијеном лечилишном функцијом, солидном материјалном базом и повољним положајем (близина комуникацијских праваца, градских насеља и других чинилаца).[1]

Географија[уреди]

Матарушка бања се налази у централној Србији, поред Ибарске магистрале, удаљена 8 km од Краљева, и око 180 km од Београда.

Матарушка бања је смештена у југозападном делу простране Краљевачке котлине, на десној обали планинске реке Ибар, на 211 метара надморске висине. Са јужне и источне стране опкољена је огранцима планине Столови (1375 м), а са западне и југозападне огранцима Троглава (1177 м) и Чемерна (1579 м) који се спуштају готово до саме Бање.

Налази се у близини средњовековних манастира. Удаљена је 2 километара од Манастира Жиче, око педесет километара од Студенице и Љубостиње.

Код Матарушке бање се налази „камена шума“, природни феномен који се простире на 15 хектара. У питању су наслаге и остаци калцификованог дрвета из палеолита, а неке наслаге су старе око милион година. На свету има око 30 оваквих налазишта, а у Европи још 5 (Чешка, Грчка, Велика Британија, Украјина, Белгија).[2]

Климатске одлике[уреди]

Клима у Матарушкој Бањи је умерено континентална и веома је блага без јаких ветрова. Захваљујући конфигурацији терена, богатом шумом ваздух је чист. Микроклима се донекле разликује од климе у Краљеву, јер лежи на планинској суподини и шумском подручју. Температура је нижа него у Краљеву, а повећана је и влажност под дејством вегетације. Годишње има 125 кишних дана, а највише у мају и новембру. Најчешће дува западни ветар.[3]

Историја[уреди]

Матарушка Бања је најмлађа бања у Србији. Настала је 1898. године. Ибар је услед великих количина падавина променио ток и направио себи ново корито, а на месту где је Ибар прекопао ново и привремено корито, појавила се топла вода која је мирисала на сумпор. Потенцијал те воде први је уочио Миломир Веснић службеник у краљевачкој општини. За ту воду заинтересовао је краљевачког лекара Димитрија Антића. Узорак воде др. Антић послао је др. Марку Леку хемичару који ће обавити прву анализу бањске воде. Резултати анализе показали су да су кључни састојци ове воде сумпор-водоник и натријум-бикарбонат и да се поменута вода може користити у лечењу реуматских обољења.[4]

Удубљење настало при поплави годину дана касније је проширено, ограђено кољем и прућем. У оваквом примитивном базену купали су се први посетиоци. Формирано је друштво за развој Бање, а тринаестог јула 1899. све је било спремно за почетак туристичке сезоне након што су саграђена по два купатила за мушкарце и жене, хотел и када је направљена скела за превоз људи преко Ибра. Године 1907. акционарско друштво „Матарушка Бања“ добило је концесију за експлоатисање минералне воде.

Матарушка Бања почиње да се развија између два светска рата, када у бању долази велики број рањеника са тешким преломима, повредама и преломима. Због великог прилива људи јавила се потреба за изградњом нових смештаја, ресторана и купатила. Прво је саграђена вила „Краљево“ која је имала преко 100 лежајева, затим хотел „Жича“ и још неколико вила, као и минерално купатило. Донет је први регулациони план који је одвајао туристичку зону и бањско лечилиште од осталог дела насеља. Саграђен је 1924. нови бунар које је заједно са старим снабдевао Бању све до 1948. године.

Хотел Термал

Након Другог светског рата Бања је добила нови регулациони план. Отворено је 1951. године ново зимско купатило са 13 када што је омогућавало рад и преко зиме. Хотелу Жича је 1953. дограђен други спрат и проширен је ресторан, а центар за медицинску рехабилитацију је реновиран 1961. године. Бања је добила и грејање, а водовод и канализација су проширени. Почетко седамдесетих година капацитет Матарушке Бање је био 1270 лежајева. Хотел Жича је располагао са 420 лежајева, а 850 је било у приватном поседу. Овим објектима се прикључује хотел „Термал“. Хотел има шест спратова и налази се поред Ибра и висећег моста, а поседовао је 195 лежајева, пет апартмана, базен за купање и купатила са топлом и мнинералном водом.[5][6]

Минерални извори[уреди]

Матарушка Бања има најјачу сумпорну воду у Србији, а она долази са дубине веће од 1000 метара. У балнеотерапији се користи вода са бунара 2 у којем је температура 39-40 °C и бунара 4 у којем је температура 38-39 °C. Вода се црпи са дубине од 132 метара. Бунар 3 се ређе користи, док се бунар 1 више не употребљава. Издашност воде бунара достиже 27 литара у секунди, а количина воде се не мења током године.

Минерална вода је веома лековита, а главни састојак је сумпорводоник чији су недостаци у организму главни узрочници разних болести. Терапијски ефекат лековите воде најбоље се остварује купањем у топлој сумпорвитој води, пијењем воде, вагиналним испирањем блатних облога.[7][8]

Медицинске индикације[уреди]

У Матарушкој Бањи се лече многе болести.[3][9][10]

  • Гинеколошке болести

Примарни и секундарни стерилитет, дисфункције оваријума, adnexitis, colpitis

  • Реуматска обољења

Запаљенски реуматизам, системске болести везивног ткива, дегеративна оболења кичменог стуба (спондилозе, спондилоартроза, дископатије), дегенеративне болести везивног ткива, ванзглобовни реуматизам;

  • Неуролошка обољења

Оштећења централног и периферног нервног система

  • Пострауматска стања

Сва пострауматска стања и њихове последице - повреде и преломи костију и зглобова, хипотрофија мишица

  • Обољења периферних крвних судова

Биргерова болест, атероматозе, артериосклерозе, варикозитети вена

Демографија[уреди]

У насељу Матарушка Бања живи 2230 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (41,3 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 962 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 470 [11]
1953. 704
1961. 915
1971. 1329
1981. 2132
1991. 2262 2201
2002. 2809 2732
2011. 2691
Етнички састав према попису из 2002.[12]
Срби
  
2.665 97,54%
Црногорци
  
21 0,76%
Македонци
  
12 0,43%
Југословени
  
6 0,21%
Хрвати
  
5 0,18%
Роми
  
5 0,18%
Украјинци
  
1 0,03%
Румуни
  
1 0,03%
Бугари
  
1 0,03%
Албанци
  
1 0,03%
непознато
  
6 0,21%


Туризам[уреди]

Гости Матарушке Бање могу да посете оближње културно-историјске споменике: манастире Жичу и Студеницу, средњовоковни град Маглич.

Туристичке манифестације[уреди]

Туристичке манифестације које се одржавају у Матарушкој Бањи и њеној околини:

  • „Весели спуст“ је манифестација спортско-рекреативног, еколошког, туристичког и културно забавног програма. Одржава се сваке године последње недеље у јуну. То је манифестација забавног карактера, главни дограђај је спуштање низ реку Ибар од Маглича до Краљева на коме по неколико хиљада учесника покушава да превали 20 км речног тока.[15]
  • „Нарцисима у походе“ је манифестација која се одржава 18. маја. Планинари из земље и окружења долазе у Краљево одакле крећу организованим превозом у подножје планине Столови, а потом се са мештанима и осталим посетиоцима пењу до врха Усовица.[16]

Туристички капацитети[уреди]

Туристички капацитети смештаја у Матарушкој Бањи[17]
Назив објекта Број лежајева Категорија
„Термал“
200
Хотел ***
„Завод“
400
Хотел ***
„Природно лечилиште“
560
Хотел
„Хотел Жича“
100
Хотел
Приватни смештај
3500
Домаћинства од (*) до (***)

Спорт[уреди]

У Бањи постоји фудбалски клуб Ибар који се тренутно такмичи у Рашкој окружној лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јовчић Д. Стање и перспективе развоја бањског туризма у Србији.. „Гласник српског географског друштва, Година 2008. Свеска LXXXVIII-Бр.4 UDC 911.3:380.8:711.455(497.11)“ Приступљено 10. мај 2012. 
  2. ^ Феномен у Србији: Камена шума од милион година („Блиц“, 11. октобар 2013)
  3. ^ а б Матарушка Бања, mataruskabanjasmestaj.com/
  4. ^ Др. Драг. М. Гвозденовић, Матарушка Бања,Ранковићево 1953, стр. 9
  5. ^ Nastanak Mataruške Banje, mbbanje.com
  6. ^ Istorija, banjesrbije.net
  7. ^ Mineralni Izvori, mataruskabanjasmestaj.com/
  8. ^ Mineralni izvori, mbbanje.com
  9. ^ Medicinske indikacije, mbbanje.com
  10. ^ Матарушка Бања, www.srbija.travel
  11. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  12. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  13. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  14. ^ Дани Јоргована, www.glassrbije.org
  15. ^ Весели спуст, www.veselispust.com
  16. ^ Нарцисима у походе, www.trivago.rs
  17. ^ Матарушка Бања Србија, www.fokus.rs/

Спољашње везе[уреди]