Драган Орловић
| Драган Орловић | |
|---|---|
 Драган Орловић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Драган Орловић |
| Датум рођења | 2. март 1938. |
| Место рођења | Ваљево, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 27. септембар 2017. (79 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Награде | Награда Милан Богдановић |
Драган Орловић (Ваљево, 2. март 1938 – Београд, 27. септембар 2017) био је српски романсијер, књижевни критичар и путописац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву (матурирао 1955), а југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду (дипломирао 1961). Био је сарадник у Радио-телевизији Београд (1958 – 1962), потом сарадник (од 1963) и уредник Културне рубрике „Политике експрес“ (1973 – 1987), да би до одласка у пензију (1999) био њен стални књижевни критичар. Потом сарађује једно време с листом „Република“.
Почео је да објављује књижевну критику и прозу од 1963. године у „Политици експресу“, НИН-у и Политици, а затим и у другим листовима и ревијама. Пише новинско-информативну критику, а у романима му је близак свет фантастике. Објављивао је и под псеудонимом Ненад Стрмац.
Дела[уреди | уреди извор]
Романи[уреди | уреди извор]
- Ендимионов сан, Дечје новине, Горњи Милановац, 1981,
- Дневник о Минотауру, Југославија, Београд, 1982,
- Таласон, Просвета, Београд, 1984,
- Косовски епитаф, Филип Вишњић, Београд, 1989,
- Србистан – крхотине деведесетих, необјављени роман, 1995,
Есеји и критике[уреди | уреди извор]
- Књиге, Милић Ракић, Ваљево, 1983,
- Батина и перо, Дечје новине, Горњи Милановац, 1990,
- Глогов прах (књиге и живот), есеји, Просвета, Београд 1997,
Путописи[уреди | уреди извор]
- Свирепи и сањари, 1979, Gornji Milanovac : Dečje novine, 1979,
Биографије[уреди | уреди извор]
- То је то – Мића Орловић, четрдесет ТВ година, Геа, Београд, 1998,
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Награда Милан Богдановић, 1977,
- Годишња награда Политике, 1973,
- Медаља СКЗ, 1992,
Литература[уреди | уреди извор]
- Света Лукић: Подухват Драгана Орловића (предговор), „Дневник о Минотауру“, Београд, 1982/ У трагању за синтезом, Политика, 20. април, Београд, 1991.
- Јован Деретић: Критике Драгана Орловића (предговор), „Књиге“, Ваљево, 1983,
- Милосав Буца Мирковић: Ненад на острву, Политика експрес, 18. март, Београд, 1983,
- Радосав Стојановић: Имагинарно и документарно, Јединство, 29. април, Приштина, 1989,
- Здравко Крстановић: Сведок у смутном времену, Политика експрес, 9. март, Београд, 1998,
- Дејан Тадић: Армада бирократског језика, Дело, 5, Београд, 1985,
- Ко је ко у Србији 95, Библиофон, Београд, 1995. pp. 402,
- Ко је ко, писци из Југославије, Ошишани јеж, Београд, 1994,
