Драгомир Вукобратовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгомир Вукобратовић
Лични подаци
Пуно име Драгомир Вукобратовић
Датум рођења (1988-06-12)12. јун 1988. (35 год.)
Место рођења Карловац, СФРЈ
Висина 1,80 m
Маса 78 kg
Позиција задњи везни
Јуниорска каријера
Сириг[тражи се извор]
2000—2006 Војводина
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2008 Војводина 27 (0)
2007 → Вождовац (позајмица) 6 (0)
2008—2009 Црвена звезда 2 (0)
2009 → Инђија (позајмица) 11 (1)
2009—2010 Борац Бања Лука 9 (0)
2010—2011 Инђија 17 (1)
2011—2012 Газовик Оренбург 23 (0)
2012 Сункар 9 (0)
2013 Металург-Кузбас Новокузњецк 10 (0)
2013 Газовик Оренбург 10 (0)
2014 Левадија Талин 19 (1)
2015 Осијек 10 (0)
2016 ОФК Београд 13 (1)
2016—2017 Горњик Лечна 5 (0)
2018 Радник Сурдулица 4 (0)
2018—2019 Пролетер Нови Сад 12 (0)
2019— Ермис Арадипу
Репрезентативна каријера**
2007 Србија до 19 3 (0)
* Датум актуелизовања: 20. август 2020.
** Датум актуелизовања: 13. јануар 2019.

Драгомир Вукобратовић (Карловац, 12. јуна 1988) српски је фудбалер.

Каријера[уреди | уреди извор]

Вукобратовић је прошао омладинску школу фудбалског клуба Војводина из Новог Сада, где је такође отпочео своју професионалну каријеру. Дрес тог клуба носио је до лета 2008. године, а у међувремену је био и на шестомесечној позајмици у екипи Вождовца.[1] Вукобратовић је, затим, потписао за београдску Црвену звезду,[2] а шест месеци касније уступљен је екипи Инђије, до краја такмичарске 2008/09. сезоне у Првој лиги Србије.[3] Као члан те екипе, Вукобратовић је 2009. године добио позив у студентску репрезентацију Србије, за Летњу универзијаду у Београду.[4] Након годину дана проведених у бањалучком Борцу, Вукобратовић се у Инђију вратио 2010. године и са клубом се такмичио у Суперлиги Србије током сезоне 2010/11.[5] Он је касније опочео вишегодишњу инострану каријеру, током које је наступао за Газовик Оренбург, Сункар, Металург-Кузбас Новокузњецк, Левадију Талин, односно Осијек.[1][6][7] У српски фудбал вратио се почетком 2016, када је приступио ОФК Београду,[8] али је лета исте године потипсао за пољски клуб, Горњик Лечну.[9] Током пролећа 2018. играо је за Радник из Сурдулице,[10] док је током летњег прелазног рока исте године прешао у новосадски Пролетер.[11]

Трофеји и награде[уреди | уреди извор]

Екипно[уреди | уреди извор]

Борац Бања Лука
Левадија Талин

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Вукобратовић, Драгомир”. srbijafudbal.com. Приступљено 13. 01. 2019. 
  2. ^ „Црвена звезда почела припреме”. Радио-телевизија Србије. 28. 06. 2008. Приступљено 13. 01. 2019. 
  3. ^ „Novo pojačanje”. ФК Инђија, званична презентација. 09. 02. 2009. Архивирано из оригинала 14. 01. 2019. г. Приступљено 13. 01. 2019. 
  4. ^ Belić, Anđelko (10. 06. 2009). „Kostić i Vukobratović na pripremama studentske reprezentacije”. ФК Инђија, званична презентација. Архивирано из оригинала 13. 01. 2019. г. Приступљено 13. 01. 2019. 
  5. ^ „Dva pojačanja u FK Inđiji”. indjija.net. 02. 09. 2010. Приступљено 13. 01. 2019. 
  6. ^ „Dragomir Vukobratović potpisao za bijelo-plave” (на језику: хрватски). НК Осијек, званична презентација. 04. 02. 2015. Приступљено 13. 01. 2019. 
  7. ^ Radonić, Aleksandar (18. 02. 2015). „JOŠ JEDAN ZVEZDAŠ U HRVATSKOJ: Vukobratović potpisao za Osijek”. Курир. Приступљено 13. 01. 2019. 
  8. ^ „Konferencija za medije pred utakmicu protiv FK Partizan i predstavljanje zimskih pojačanja”. ОФК Београд, званична презентација. 19. 02. 2016. Приступљено 13. 01. 2019. 
  9. ^ Drzewiecki, Jakub (15. 07. 2016). „Dragomir Vukobratović zawodnikiem Górnika” [Драгомир Вукобратовић играч горника] (на језику: пољски). ФК Горњик Лечна, званична презентација. Архивирано из оригинала 15. 09. 2020. г. Приступљено 13. 01. 2019. 
  10. ^ Mirčev, Dejan (13. 02. 2018). „Petorka za kraj prelaznog roka”. ФК Радник Сурдулица, званична презентација. Приступљено 13. 01. 2019. 
  11. ^ Поповић, М. (02. 07. 2018). „Фудбалери Пролетера отпутовали у Словенију”. Дневник холдинг. Приступљено 13. 01. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгомир_Вукобратовић&oldid=26871572”