Дредови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Chrigel Glanzmann са дредовима

Дредови су врста фризуре коју чине замршени праменови косе. Иако се под дредовима сматрају праменови косе који се спонтано формирају када коса природно расте у дужем временском периоду без употребе четке, чешља, маказа или бритве[1], дредови су у модерном добу фризура за чије формирање је потребно одвојити пуно времена и стрпљења. Дредови су једна од најстаријих фризура.

Дредови су настали у Африци, али није познато време њиховог настанка. Првобитно су дредови имали веома јако духовно значење, док у новије време постају „комерцијализовани“ и носе се као део модног стила или као бунт. Данас дредове носе људи из различитих културних и верских заједница, док се асоцијацијом везују за растафаријанце.[2]

Дредови у историји[уреди]

Дредови су били део историје многих духовних система. Корени дредова се често траже у хиндуизму и Богу Шиви, иако су везани за многе религије. Од хришћанства до хиндуизма, уплетена коса је била симбол веома духовне особе која покушава да се приближи Богу, односно Боговима.

Сматра се да дредови потичу из Кемета у Африци, али не зна се тачно када. Још су многи Фараони уплитали своју косу. Нетакнути дредови се налазе чак и на Тутанкамоновој мумији.[3]

Начин прављења дредова[уреди]

Постоји неколико метода за прављење дредова.[4] Две најпознатије методе за прављење дредова су тапирање и увијање. Истим поступцима су дредове правили још изворни растафаријанци.

Тапирање[уреди]

Најзаступљенији начин прављења дредова на нашим просторима је прављење дредова тапирањем. Коса се издели на праменове и металним или дрвеним чешљем се чешља од крајева ка глави. За чешљање се користе чешљеви од метала или дрва, јер пластични чешљеви нису довољно чврсти. Пожељно је да чешљеви имају гушће зупце, како би се коса што боље запетљала. Код корена косе ће се скупљати упетљана и умршена коса. Након првог чешљања није неопходно да се коса чврсто упетља, већ је довољно да се само формирају чворови косе, иако се мора пазити да се превеликим захватима чешља уместо умршеног прамена не направи велика пуфнаста лопта косе.

Методу чешљања прамена од краја до главе сада треба понављати тако да се чвор све више примиче глави и да се он што више сабије напредујући према крајевима косе. Поступак треба примењивати све док коса више не буде могла да се даље мрси и сабија. Након доласка до врхова, коса се може учврстити гумицом, јер ће тако дредови моћи да остану чврсти при врху, а на крају се на дредове може ставити и посебан восак, који ће слепити длаке које нису ушле у дред и допринеће замршивању косе, иако восак у општем случају не доприноси дредовима. Гумица се одстрањује тек кад дреадови мало дозреју.

Направљен дред би требао да буде бар за једну четвртину краћи од остатка косе, а могуће чак и за половину краћи. Дужина добијеног дреда у односу на неумршену косу зависиће од густине косе и дебљине реда.

Одржавање дреда

У случају да су крајеви тако направљеног дреда прилично неумршени, део косе која вири из дреда треба умрсити кружним утрљавањем руком, а онда тај део поново истапирати да се прикључи остатку дреда. Тако се добија дред са само танким праменом косе која вири из врха и који се може било хеклицом или иглом са омчом конца испровлачити кроз дред.[5]

Истим поступком се дред и одржава, провлачењем косе скупљене у танке праменове кроз дред хеклицом или иглом са омчом конца.[6]

Увијање[уреди]

Дредови прављени увијањем су углавном најлепши и најбољи дредови, али за такво прављење дредова је потребно још више времена, пажње и стрпљења од прављења дредова тапирањем. Ова метода се назива још и прављење дредова "природним путем“. Ова метода највише одговара коси црнаца због њихове текстуре косе и природне увијености, али се може применити и на другачијим типовима косе.

Насупрот устаљеним мишљењима да се дредови природним путем праве тако што се коса не чешља и не пере, ова метода захтева управо супротно. Након косе распоређене у праменове, праменови се чешљем увијају и на њих се наноси восак за неопходну чврстину дредова. Косу се мора редовно мрсити и извијати да би се што боље запетљала. Потребно је прати косу на свака два дана и приликом прања кружним покретима длана косу стално мрсити, а потребно је и носити разне капе и при томе не чешљати косу.

У фази настајања дредова коса обично изгледа врло лоше, а да би се дредови формирали овом методом, просечно је потребно око две године.[7]

Дредови код растафаријанаца[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак растафаријанство
Растафаријанац са дебелим „корењем“ (енгл. roots - корење), неправилним дредовима

Растафаријанство је монотеистички религиозни покрет, настао 1930-их на Јамајци. Његови припадници верују да је Хајле Селасије божја инкарнација, и познати су као растафаријанци или расте.

Дредови на глави растафаријанца представљају њихове корене, повезаност са земљом, прецима и природом. Такође представљају гриву лава, симбол Африке. Уједно су и вид побуне против белаца, као контраст белачкој плавој коси и култури. У почетку су их носили само они који су полагали заклетву, да би их касније прихватила већина растафаријанаца. Дужина дредова за њих представља меру мудрости, зрелости и знања, као и то колико дуго је одређена особа следбеник покрета.

Некада су растафаријанци своју косу у дредовима сматрали симболом своје борбе против Вавилона, ненасиља, неприхватања, комунализма, солидарности и као духовно обележје, док данас постоје и они који дредове повезују само са пушењем разних врста трава и Реге музиком. У данашње време дредови се ретко где носе из духовних разлога, већ је то обично статусни симбол.

У историји црнопутог народа растафаријанизам је постао политичко -социјални покрет који је народу дао дух наде. Растафаријанци су прихватили ставове Афричких свештеника: носили су своју косу као свештеници, нису јели црвено месо, пили алкохол, користили дроге нити пушили цигарете.[8]

Референце[уреди]

  1. ^ Дефиниција дреда, Приступљено 30.10.2013.
  2. ^ О историји дредова, Приступљено 31.10.2013.
  3. ^ Историја дредова, Приступљено 31.10.2013.
  4. ^ Начини прављења дредова, Приступљено 31.10.2013.
  5. ^ Прављење дредова тапирањем, Приступљено 30.10.2013.
  6. ^ Како направити дредове - тапирање, Приступљено 30.10.2013.
  7. ^ Прављење дредова природним путем - увијање, Приступљено 31.10.2013.
  8. ^ Историја дредова, Приступљено 30.10.2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дредови