Дредови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Chrigel Glanzmann са дредовима

Дредови су универзални феномен и кроз историју људи различитих култура носили су дредове. Може се рећи да је оно што нам је данас познато као дредови, једна од најстаријих и најуниверзалнијих фризура. Дредови су врста фризуре коју чине замршени праменови косе. Некада су се под дредовима сматрали само праменови косе који се спонтано формирају када коса природно расте у дужем временском периоду без употребе четке, чешља, маказа или бритве[1], дредови су данас фризура за чије формирање је потребно одвојити пуно времена и стрпљења.

Још увек не знамо тачно одакле су дредови потекли. Неки кажу да су из Африке, други да потичу из Индије од бога Шиве и његових следбеника. Међутим, први археолошки докази о људима који су носили дредове потичу из Египта. Једино што са сигурношћу можемо рећи је да су дредови одувек имали велику духовну вредност онима који су их носили.

Данас, људи праве дредове из најразличитијих разлога. Неки из истих духовних разлога као наши преци, неки као бунт, неки праве дредове као модни детаљ. Не постоји погрешан разлог за прављење дредова. Који год био Ваш разлог будите сигурни у њега и припремите се за дивно путовање које Вам дредови спремају.

Дредови у историји[уреди]

Дредови су били део историје многих духовних система. Корени дредова се често траже у хиндуизму и Богу Шиви, иако су везани за многе религије. Од хришћанства до хиндуизма, уплетена коса је била симбол веома духовне особе која покушава да се приближи Богу, односно Боговима.

Још су многи Фараони уплитали своју косу. Нетакнути дредови се налазе чак и на Тутанкамоновој мумији.[2]

Без обзира на порекло, све културе носиле су дредове у неком тренутку свог постојања. Римски извори кажу да су Келти носили своју косу "као змије". Германска племена и Викинзи такође су носили своју косу уплетену у кике које данас препознајемо као дредове. Дредове су носили и монаси Етиопијске Православне Тевахедо Цркве, Назарети Јудеизма, Свети људи хиндуизма, дервиши Ислама и још многи многи други. Постоје чак и снажне сугестије да су први Хришћани носили дредове, пре свега Снажни Самсон који је тврдио да му праменови косе дају надљудску снагу.

Веровање да дредови дају особи снагу није везано само за ову Библијску причу. Многи су веровали да енергија (пре свега животна енергија, чи, прана, ки,...) излази из тела кроз врх главе и да замршена коса успорава или спречава њен одлазак и на тај начин чини особу јачом и ближом боговима. У многим културама било је уобичајно да шаман тј. врховни свештеник носи дредове.

Начин прављења дредова[уреди]

Постоји неколико метода за прављење дредова.[3] Три најпознатије методе за прављење дредова су хеклање, backcombing (тапирање) и twist&rip - у преводу "уврни и раздвој". Дредове можете направити и тапирањем па додатним ухеклавањем, као и природним путем.

Хеклање[уреди]

Хеклање дредова се најчешће ради у комбинацији са неком другом техником. Хеклица је у исто време најбољи пријатељ дредова и њихов највећи непријатељ ако се не користи правилно. Без обзира коју методу одабрали да комбинујете са хеклањем, ухеклавање дреда је неопходно посебно код тек направљеног дреда. Хеклањем ћете на најбржи и најједноставнији начин успети да увучете све оне испале и "лабаве" длачице и на тај начин учврстити дред. Напомињемо да је "чврст" почетак дреда увек најбољи. Предпостављамо да сте већ чули како почетак са дедовима није лак, и да скоро увек долази до расхеклавања тј. лабављења дреда. Дакле, што га боље учврстите одмах први пут, он ће се мање опустити до следећег сређивања и самим тим пре ћете доћи до свог циља. Још увек се доста људи са дредовима противи употреби хеклице јер сматрају како она оштећује косу. Али као што смо већ рекли, хеклица Вам може бити највечи непријатељ ако је не користите правилно.

Backcombing (Tапирање)[уреди]

Ово је једна од најзаступљенијих метода и често ствара заблуду да је и једина. Укратко, прамен косе се тапира дрвеним или металним чешљем. Затим се уз помоћ хеклице и чешља праменови уплићу један са другим правећи чворове. Многи професионални справљачи дредова не подржавају ову методу јер сматрају да непотребно оштећује косу. Више о овој методи можете прочитати на [4].

Twist&Rip (Уврни и раздвој)[уреди]

Овом методом имате највише контроле над ширином и величином дредова. Коса се прво дели на једнаке секције (као и код било које друге методе). Прамен косе се затим увија на једну страну и "цепа" на два дела која се повлаче ка супротним крајевима тако да се прави као мали чвор који гура косу ка корену главе. Тај поступак се понавља код цео прамен не крене да подсећа на дред. Након тога се дред благо увија у једну страну шакама или пешкиром и дадатно учврћава хеклицом (по потреби). Овом методом добија се дред који највише подсећа на природни дред.

Природни дредови[уреди]

Ево нешто што можда нисте знали, а што верујемо да ће обрадовати многе: чиста, сува коса може да почне да се "дреда" сама од себе, тј. дредови ће почети сами да се праве! Ако имате дугу косу, сигурно Вам се десило да Вам се коса умрси. Е па баш тако настају природни дредови. Иако ће се коса сама ћебати, то можда неће ићи онолико брзо колико би желели. Неки кажу како је ѕа природне дредове довољно две-три недеље да се направе, али истина ће пре звучати као дв-три године.

Наравно, постоји неколико варијација "природних дредова". Неки људи раде управо оно што смо написали, перу косу и чекају. Други помажу својим дредовима тако што их раздвајају, врте међу прстима или длановима, или примењују благу верзију "Twist&Rip (Уврни и раздвој)" методе. Јер будимо искрени, једино тако можете на неки, макар минималан начин контролисати своје дредове и њихову ширину и дебљину.

Одржавање дредова[уреди]

Супер ствар код дредова је што можете и не морате да их сређујете. Како год желите, на Вама је потпуни избор. Ипак постоје две ствари које МОРАТЕ да радите! А то су раздвајање и прање дредова.

Раздвајање дредова[уреди]

Дредове морамо да раздвајамо како нам се не би направио један велики дред на целој глави. Просто је. Све што треба да радите је да повремено (једном месечно) проверите корење дредова и да косу која је израсла упутите на прави пут, тј. у најближи дред. И то је то.

Прање дредова[уреди]

ДРЕДОВИ СЕ МОРАЈУ ПРАТИ! И ту нема расправе. Дредови нису начин да заувек побегнете од прања косе. Баш напротив. Као што је већ наведено, чиста коса се најбоље дреда. Дредови се перу бар једном недељно, шампонима који не садрже регенераторе, тј. балзаме. Постоје и посебни шампони за дредове, који код нас још увек немају да се купе, али могу да се наруче. Али заиста није потребно куповати разноразне препарате за одржавање дредова. Од наших шампона најбоље је да користите коприву, брезу, камилицу... Иако ћете можда помислити како они нису квалитетни, верујте нам да су најбољи за дредове.

Током првих па месеци имања дредова, потребно је прати косу чак и два до три пута недељно. У том периоду битно је усредсредити се на прање темена главе више него на прање самог дреда. Наше теме производи масти које штите нашу кожу главе, али у исто време делују као лубриканти, те се масни дредови могу рахеклати. Дакле добро насапуњајте теме и исперите што топлијом водом. Топла, врела вода суши косу и чини је грубљом, а самим тим помаже дредовима да се боље "ухвате". После прања освежите косу хладном водом. Хладна вода спустиће дредове уз теме главе и на тај начин помоћи враћању дредова у њихов природни положај.

Морамо да напоменемо да тек направљеним дредовима прање можда и не прија. Тј. можете стећи такав утисак након првог прања. Нормално је да се млади дредови расхеклавају и распадају не само после првог него и после десетог прања. Поправите штету и наставите даље. Потребно је време да се дердови "ухвате", а прање косе је најважнији корак ка добрим и здравим дредовима.

Сушење дредова[уреди]

На ово питање заправо не постоји одговор. Није битно како их сушите докле год успете у потпуности да их осушите. Ако их не осушите како треба може се појавити буђ у дредовима, а онда су маказе једино решење. Ево неколико савета:

 - након прања добро исцедите дредове од воде (као да цедите сунђер)
 - дредове добро протљајте пешкиром како би покупили остатак воде
 - пустите дредове да се суше природним путем (ово може потрајати)

Можете користи и фен ако сте у журби, али ако имате времена боље да се суше природним путем. Битно је такође да не легнете у кревет са мокрим дредовима, јер је то најлакши начин да се створи буђ у дредовима. Такође је битно да се дредови скроз осуше како би избегли могућност појављивања буђи.

Дредови код растафаријанаца[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак растафаријанство
Растафаријанац са дебелим „корењем“ (енгл. roots - корење), неправилним дредовима

Растафаријанство је монотеистички религиозни покрет, настао 1930-их на Јамајци. Његови припадници верују да је Хајле Селасије божја инкарнација, и познати су као растафаријанци или расте.

Дредови на глави растафаријанца представљају њихове корене, повезаност са земљом, прецима и природом. Такође представљају гриву лава, симбол Африке. Уједно су и вид побуне против белаца, као контраст белачкој плавој коси и култури. У почетку су их носили само они који су полагали заклетву, да би их касније прихватила већина растафаријанаца. Дужина дредова за њих представља меру мудрости, зрелости и знања, као и то колико дуго је одређена особа следбеник покрета.

Некада су растафаријанци своју косу у дредовима сматрали симболом своје борбе против Вавилона, ненасиља, неприхватања, комунализма, солидарности и као духовно обележје, док данас постоје и они који дредове повезују само са пушењем разних врста трава и Реге музиком. У данашње време дредови се ретко где носе из духовних разлога, већ је то обично статусни симбол.

У историји црнопутог народа растафаријанизам је постао политичко -социјални покрет који је народу дао дух наде. Растафаријанци су прихватили ставове Афричких свештеника: носили су своју косу као свештеници, нису јели црвено месо, пили алкохол, користили дроге нити пушили цигарете.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ Дефиниција дреда, Приступљено 30.10.2013.
  2. ^ Историја дредова, Приступљено 31.10.2013.
  3. ^ Начини прављења дредова, Приступљено 19.12.2014.
  4. ^ Прављење дредова тапирањем
  5. ^ Историја дредова, Приступљено 30.10.2013.

Спољашње везе[уреди]