Енди Ворхол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Енди Ворхол

Енди Ворхол
Енди Ворхол

Пуно име Ендру Вархола
Информације
Датум рођења 6. август 1928.
Место рођења Питсбург (САД)
Датум смрти 22. фебруар 1987.
Место смрти Њујорк (САД)
Дела

Енди Ворхол (енгл. Andy Warhol; Питсбург, 6. август 1928Њујорк, 22. фебруар 1987) је био амерички сликар, режисер, публициста, глумац и највећа фигура поп арта. Рођен као Ендру Вархола у Питсбургу, студира дизајн на универзитету Карнеги Мелон након чега одлази у Њујорк.

Биографија[уреди]

Рођен је као Ендру Вархола у Питсбургу у Пенсилванији. Његов отац Андреј Вархола (презиме се писало „Varhola“ у Европи, али је промењено на Ворхола када је емигрирао у САД) и мајка Уља Јустина Завацка били су имигранти радничке класе, русинcког порекла из села Mikó, Угарска. (Данас: Микова, Словачка). Породица је припадала Русинској католичкој цркви источног обреда. У изворима је нађено да се родио између година 1928. 1931. Он сам нам тврди да је година рођења из 1931. фалсификат у матичним књигама. Најчешће се наводи година рођења и датум рођења 6. август 1928. године. Његов отац је иако је у многим биографијама наведено да је радио у рудницима, ипак радио на грађевинама у Пенсилванији и његова породица је била грчко- католичке вероисповести. Имао је два брата.

У трећем разреду Ворхол се разболео од хореје, која изазива трзаје мишића. Ова болест је довела и до промена у пигментацији коже, а касније је развио и хипохондрију и страх од лекара и болница. Пошто је био везан за кревет као мали, био је искључен од друштва својих вршњака и веома је постао везан за мајку. Када је био у кревету волео је да црта, слуша радио и скупља сличице филмских звезда, које је лепио око кревета. Ворхол је касније своје болешљиво детињство описао као веома важно за развој његове личности и његових способности.

Рано је показао свој таленат за уметност и студирао је дизајн на универзитету у Питсбургу. Године 1949. преселио се у Њујорк и почео је успешну каријеру у једном магазину, бавећи се илустрацијом и огласима. Постао је познат по својим необавезним потезима при цртању ципела. То је довело до његове прве изложбе у Њујорку.

1960.-е[уреди]

Током 1960.-их Ворхол је од илустратора постао један од најпознатијих уметника Америке. На много начина су Ворхол и круг људи окупљени око њега дефинисали ову деценију.

Током ове деценије Ворхол је почео да слика познате америчке производе, као Кока - кола, као и познате популарне иконе, као Мерлин Монро, и Елизабет Тејлор. Године 1963. основао је атеље „The Factory“ и око себе је скупио сликаре, писце, музичаре и познате андерграунд личности. Почео је да се бави штампом на тканини – ситотиском и слике је радио у серијама, постижући тиме не само да се бави уметношћу - масовне производње, већ и да сама уметност постаје масовни продукт. Изјављујући да жели да буде машина и умањујући значај своје креативности у продуковању своје уметности, Ворхол је начинио револуцију у уметности. Његов рад веома брзо постаје контроверзан и популаран.

Од овог периода његов рад се креће око америчке поп (популарне) културе. Штампао је слике новчаница, звезда, брендираних производа и слике из новина. Током 1950.-их Ворхол је, као илустратор, користио асистенте да би повећао своју продуктивност. Сарађивање са другима ће остати препознатљив (и контроверзан) аспект његовог начина рада током целе каријере, а посебно током 1960.-их. Један од његових најважнијих сарадника из овог периода је Герард Маланга, који му је помагао у штампи, снимању филмова, скулптури и другим радовима. Међу другима који су чинили његову групу били су и Фредие Херко, Роналд Тавел, Мари Воронов, Бригид Берлин (од које је добио идеју да снима своје телефонске разговоре). Током деценије Ворхол је неговао боемску ексцентричност са којом је презентовао своје „Ворхолове Суперстарс“, међу којима су Едие Седгвик, Вива (Вархолова суперзвезда), Нико, Канди Дарлинг, и др. Ови људи су учествовали у снимању филмова у Factory-у и неки су, као Берлин, остали Ворхолови пријатељи до његове смрти. Важне личности из њујоршког андерграунд уметничког и филмског света појављивале су се у његовим филмовима, што указује на Вархолову повезаност са различитим уметничким круговима у том периоду. Крајем деценије Вархол је већ и сам био звезда и појављивао се често у штампи заједно са својим Суперстаровима из Factory-а.

Покушај убиства[уреди]

Оригинална Кампбел конзерва
Анди Ворхолова фигура испред музеја у Медзилаборце у Словачкој

Валерие Соланас се јуна., 1968. појавила у „Factory“-у и пуцала у Вархола. Марио Амаиа је такође био мета.

Пре овога Соланас је била маргинална личност у „Factory“-у. Основала је „групу“ (она је била једина чланица) под називом S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Друштво за сечење мушкараца) и написала је „S.C.U.M Manifest“, радикално феминистички напад на патријархат. Соланас се појављује у Вархоловом филму из 1968. године I, A Man. Нешто раније тог дана Солана је тражила да јој врате сценарио који је дала „Factory“-у, али јој нису вратили. Сценарио је био, заправо, затурен.

Вархол је био озбиљно рањен и једна је преживео (лекари су морали да му отворе грудни кош и масирали су му срце да би га стимулисали). Физичке последице је трпео до краја живота (морао је, рецимо, да носи корсет, који му је држао абдомен). Покушај убиства је имао трајне последице и на његов живот и уметност.

Соланас је ухапшена наредног дана. Током испитивања изјавила је: „Имао је превелику контролу над мојим животом.“ После покушаја убиства „Factory“ је постао крући због контроле и мера опреза. Ово је за многе значио крај „Factory“-а 60-их.

1970.-е[уреди]

У поређењу са успехом и скандалима из 1960.-их, нова деценија је била много мирнија. Вархол је сада почео да окупља нове, богатије личности, које је портретисао. Његов чувени портрет Мао Цедунга направљен је 1973. Вархол је излазио у познате ноћне клубове на Менхетену. Описан је као повучен, стидљив и као посматрач који увиђа детаље.

1980-е[уреди]

Током 1980.-их Ворхол је поново доживљавао успех код критичара и у финансијама, делом и због његових нових пријатељстава са младим уметницима. Ворхол је, такође, ценио интензиван холивудски гламур. Једном је рекао: „Волим Лос Анђлес. Волим Холивуд. Тако су лепи. Све је пластично, али ја волим пластику. Желим да будем пластичан.

Сексуалност[уреди]

Ворхол је био један од првих водећих геј америчких уметника који су били отворени по питању своје сексуалности. Многи су о њему мислили као о асексуалној особи или тек воајеру. То је међутим одбачено од стране његових биографа. Питање како је његова сексуалност утицала на његову уметност и обликовала његов однос према уметничком свету је главна тема историчара уметности, као и питање које је сам постављао у интервјуима, у разговорима са савременицима и у публикацијама. Током каријере Ворхол је правио еротске фотографије и цртеже голих мушкараца. Многи његови чувени радови црпе снагу или отворено испитују сложеност сексуалности и сексуалне жеље. Многи његови филмови су премијерно показани у геј порно биоскопима. Неке од најинтересантнијих прича о његовом развоју као уметника јесу у вези са препрекама које је његова сексуалност у почетку представљала док се трудио да покрене своју каријеру. Први радови које је поднео галерији били су хомоеротски цртежи који су одбијени јер су били исувише отворено.

Религијска убеђења[уреди]

Ворхол је практиковао католичанство источног обреда. Редовно је волонтирао у склоништима за бескућнике и описивао је себе као религиозну особу. Многи његови каснији радови садрже скривене религијске теме. Редовно је посећивао литургије, а свештеник цркве на Менхетену је рекао да је у цркву одлазио готово сваког дана. На његов рад је утицала иконографска традиција источног хришћанства.

Ворхолов брат је рекао да је Ворхол био „истински религиозан, али да није желео да људи то знају, јер је то била приватна ствар“.

Смрт[уреди]

Ворхол умире релативно рано, у својој 58. години, 22. фебруара, 1987. године у 6:32 у Њујорку. Према новинским извештајима, он се добро опорављао после рутинске операције жучне кесе пре него што је умро у сну од изненадног инфаркта. Болничко особље није добро пратило његово стање и после операције су га „напунили“ течношћу, због чега је дошло до хиперхидратације, због чега је Ворхолов адвокат поднео тужбу.

Ворхол је сахрањен на гркокатоличком гробљу у, предграђу Питсбурга. Међу људима који су одржали посмртни говор била је и Јоко Оно.

Слике[уреди]

До почетка 1960-их Вархол је био успешни рекламни илустратор. Ворхол је био толико успешан као комерцијални илустратор, да га нико није схватао као уметника.

Користећи исту технику коју је користио у илустрацијама, Ворхол је урадио серију цртежа и поднео их галерији, која га је одбила. Почео је да промишља однос између комерцијалне уметности и уметности и уместо да их види као супротности (што је био случај са осталим уметницима) почео је да их спаја стварајући поп-арт.

Поп арт је била експериментална форма коју је неколико уметника независно почело да усваја. Неки од њих, као што је Рој Лихтенштајн касније ће постати синоними за овај покрет. Вархол који ће постати познат као „Папа попа“ („Pope of Pop“) прихватио је овај стил. Његове прве слике приказују ликове из цртаних филмова и реклама, које је радио ручно. Касније, Ворхол своје теме тражи у самим иконама попа – брендовима, звездама и доларима – и искључује сваки траг „руке“.

Филмови[уреди]

Ворхол је радио у многим медијима – сликарство, фотографија, цртеж и скулптура. Поред тога, правио је и филмове. Између 1963. и 1968. снимио је преко 60 филмова. Његов најпопуларнији филм који је добио и најбоље критике је Chelsea Girls (1966.). Филм приказује два филма истовремено, са различитим причама.

После покушаја убиства Ворхол, који је сада живео повученије, одустао је од снимања филмова.

Најпознатије изјаве[уреди]

  • У будућности ће свако имати својих 15 минута светске славе.
  • Уметник је особа која прави ствари које људима не требају, али он из неког разлога мисли да би била добра идеја дати им

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :