Еутаназија
Из Википедија
Еутаназија је усмрћивање из милосрђа. Омогућавање лаке и безболне смрти неизлечивим болесницима који трпе неиздрживе болове. Већина правних система то сматра убиством, иако у многим јурисдикцијама лекар може законито да одлучи да не продужи пацијентов живот или да изда лекове који ублажавају бол чак и када скраћују живот пацијента. Удружења која се залажу за закониту еутаназију постоје у многим земљама. Еутаназија може бити: 1.вољна еутаназија када сама особа која жели еутаназију сматра да је њен живот недостојан живљења 2.невољна еутаназија када особа није у стању да одлучи сама да ли жели еутаназију или не. 3.еутаназија против нечије воље када се воља особе уопште не узима у обзир. Треба направити разлику између еутаназије и асистираног самоубиства. Еутаназија представља акт прекидања нечијег живота од стране лекара, а асистирано самоубиство је када лекар обезбеђује средство којим ће особа сама извршити самоубиство. У првом случају улога лекара активна, а у другом је пасивна. Са аспекта православног хришћанства еутаназија је потпуно неприхватљив поступак. Господ је створио човека по своме обличју. Тело човека је храм Духа Светога, те сваки атак на живот човека представља и атак на самог Бога. Заговорници легализације еутаназије обично налазе оправдање за свој став у постојању терминалних болесника, но истина је да се данас у ери савремене медицине болови могу елиминисати лековима и хирушким методама
Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора
