Жилбер Орал

Жилбер Орал
Жилбер Орал
	Грб Жилбера Орала
Место рођења	Краљевина Арагон
Датум смрти	1200.

Жилбер Орал или Жилбер Ерел (франц. Gilbert Hérail или франц. Gilbert Horal) је био дванаести велики мајстор витезова Темплара од 1193. па све до своје смрти 1200.

Младост[уреди | уреди извор]

Рођен је у Арагону око 1152. где је и приступио реду. Учествовао је у неколико битака са Реконкистима које су му 1190. донеле титулу „мајстор покрајине Арагон“. Три године касније, након смрти Саблеа, понео је и титулу великог мајстора реда.

Војничка каријера[уреди | уреди извор]

Већ 1194. Папа Целестин III је потврдио и проширио претходно донесену булу Omne Datum Optimum (лат. сваки савршен поклон) и тиме реду донео нове повластице и овлашћења. Као вођа реда Жилбер је настојао да одржи примирје између хришћана и муслимана и обавезао се да се одржи договор који су постигли Ричард I Лавље Срце и Саладин а који је омогућавао крсташима да поново оснују своју краљевину Јерусалим на палестинско-сиријској обали али под условом да Јерусалим остане муслимански. Због поштовања овог договора и релативно мирнодопске политике Целестин III је почео осуђивати ред за издају.

Однос са Хоспиталцима[уреди | уреди извор]

Сукоб два реда је достигао свој врхунац за време Жилбера Орала, услед тренутне политичке ситуације и немогућности да убеди папу у супротно званични Рим је стао на страну витезова Хоспиталаца, међутим и једни и други су били укључени у оружане борбе за поседовање градова и двораца.

Ред у Европи[уреди | уреди извор]

Орал је учвршћивао ред у Европи, посебно у Француској где је имовина реда постајала све већа а моћ све јача. У Шпанији због активног помагања Темплара Реконкистима 1196. краљ Алфонсо I од Арагона им као награду поклања утврђење (енгл. Alhambra). Жилбер Орал умире у децембру 1200. непосредно пред Четврти крсташки рат. На месту великог мајстора наследио га је Филип де Плеси.