Завера: тајна прича о Протоколима сионских мудраца

С Википедије, слободне енциклопедије
Завера: тајна прича о Протоколима сионских мудраца
Предња страна корица српског издања првог дела трилогије - Завера: тајна прича о Протоколима сионских мудраца
Настанак
Ориг. насловThe Plot: The Secret Story of The Protocols of the Elders of Zion
АуторВил Ајзнер
ИлустраторВил Ајзнер
Дизајнер корицаВил Ајзнер
ЗемљаСАД
Језикенглески (преведен на српски)
Садржај
Жанр / врста делаграфички роман
ТемеРађање модерне антисемитске идеје кроз ширење самих Протокола сионских мудраца
Издавање
Издавачпрво издање: W. W. Norton & Company, Inc.; српско издање Самиздат Б92[1]
Датумпрво издање: 2005; српско издање: 2009
Број страница152
Тип медијаТврди повез (српско издање)
Превод
ПреводилацМарија Разум и Јасенка Мајпруз

Завера: тајна прича о Протоколима сионских мудраца је графички роман (роман у стрипу), последње дело америчког стрип-цртача Вила Ајзнера. Први пут је објављен 2005. године, а Ајзнер га је радио последње две године свог живота. Објављен је после Ајзнерове смрти.

Роман представља покушај да се разбије мит о постојању наводне јеврејске и масонске завере да се завлада светом, промовисан почетком 20. века у антисемитском памфлету под називом Протоколи сионских мудраца.

О роману[уреди | уреди извор]

Завера: тајна прича о Протоколима сионских мудраца је последње Ајзнерово дело, графички роман ком је посветио последње две године живота. То је историјска новела о настанку и последицама које је изазвао антисемитски памфлет Протоколи сионских мудраца о наводној јеврејској и масонској завери.[3] Вил Ајзнер, пореклом Јеврејин,[4] је рад на овом делу сматрао једним од најважнијих задатака у читавој својој каријери. Подршку у овом подухвату пружио му је и прослављени италијански књижевник и интелектуалац светског угледа Умберто Еко, који је написао предговор за Заверу.[5]

Узнемирен чињеницом да су Протоколи сионских мудраца, који су се схватали као дословни планови јеврејских вођа о преузимању света, наставили да се издају и шире међу милионима људи широм света, Ајзнер се надао да ће његова графичка новела зауставити ту измишљотину. Смишљени као антисемитска пропаганда, којој је био циљ да скрене пажњу са репресивне политике цара Николоја II, Протоколи су први пут објављени у Русији 1905. године. Но, тај фалсификат је постигао много више него што су биле почетне амбиције његових твораца. С временом, ова лаж је постала општеприхваћена и нико није могао да заустави даље објављивање тог дела. У свом графичком роману Ајзнер представља целу поворку историјских личности, почевши од цара Николаја II, до Адолфа Хитлера и Хенрија Форда. Нажалост, Ајзнер је умро пре него што је могао да види да ли ће његова графичка новела имати учинак ком се надао, а желео је само једно: да Завера – тајна причао протоколима сионских мудраца буде „још један ексер у сандуку те страшне вампирске преваре“.[5]

У Уводу у ово дело Умберто Еко је написао:[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ajzner 2009 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFAjzner2009 (help)
  2. ^ „The Plot”. Will Eisner - official website. Приступљено 30. 1. 2017. 
  3. ^ „Will Eisner”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 26. 12. 2017. 
  4. ^ Schumacher 2010, стр. 2−12
  5. ^ а б „Vil Ajzner: Zavera – tajna priča o „Protokolima sionskih mudraca. Samizdat B92. Приступљено 2. 2. 2018. 
  6. ^ Еко 2004

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]